Хелена Петровна Блавацки (девојачко Hahn von Rottenstern; 12. август1831 – 8. мај1891), често позната као Мадам Блавацки, била је руски мистик и писац. Она је суоснивач Теозофског друштва 1875. године. Стекла је међународну препознатљивост као водећи теоретичартеозофије.
Биографија
Рођена је у аристократској породици Фон Ротенхана у Јекатеринославу, тада у Руској Империји (сада Дњепар у Украјини). Блавацка је као дете много путовала по царству. У великој мери била је самообразована. Развила је интересовање за западни езотеризам током тинејџерских година. Према њеним каснијим тврдњама, 1849. године је кренула на низ светских путовања, и посетила је Европу, Америку и Индију. Такође је тврдила да је током овог периода наишла на групу духовних адепта, „мајстора древне мудрости“, који су је послали у Шигатсе, Тибет, где су је обучили да развије дубље разумевање синтезе религије, филозофије и Наука.
И савремени критичари и каснији биографи су тврдили да су неке или све ове иностране посете биле фиктивне и да је она провела овај период у Европи. До раних 1870-их, Блавацка је била укључена у Спиритуалистички покрет; иако је бранила истинско постојање спиритуалистичких феномена, она се залагала против главне духовне идеје да су ентитети са којима се контактира били духови мртвих. Преселивши се у САД 1873. године, спријатељила се са Хенријем Стилом Олкотом и привукла пажњу јавности као духовни медиј. Тада су се појавиле и јавне оптужбе за превару.
Године 1875, у Њујорку, Блавацка је заједно са Олкотом и Вилијамом Кван Џаџом основала Теозофско друштво. Године 1877. објавила је Isis Unveiled, књигу која описује њен теозофски поглед на свет. Повезујући је блиско са езотеричним доктринама херметизма и неоплатонизма, Блавацка је описала теозофију као „синтезу науке, религије и филозофије“, проглашавајући да она оживљава „Древну Мудрост“ која лежи у основи свих светских религија. Године 1880. она и Олкот су се преселили у Индију, где је Друштво било у савезу са Арија Самајем, хиндуистичким реформским покретом. Исте године, док су били на Цејлону, она и Олкот су постали први људи из Сједињених Америчких Држава који су формално прешли на будизам.[1]
Иако јој се противила британска колонијална администрација, теозофија се брзо ширила у Индији, али су настали проблеми након што је Блавацка била оптужена да креира лажне паранормалне појаве. У тешком здравственом стању, 1885. године вратила се у Европу, где је основала ложу Блавацка у Лондону. Овде је објавила Тајну доктрину, коментар на оно што је тврдила да су древни тибетански рукописи, као и две даље књиге, Кључ теозофије и Глас тишине. Умрла је од грипа 1891. године.
Блавацка је током свог живота била контроверзна личност, коју су присталице заговарале као просвећеног Мудраца, а критичари су је исмевали као шарлатанку. Њене теозофске доктрине су утицале на ширење хиндуистичких и будистичких идеја на Западу, као и на развој западних езотеричних струја као што су ариозофија, антропозофија и покрет новог доба.
Креирање поузданих биографија о њеном животу показало се тешким за биографе јер је она у каснијем животу намерно износила контрадикторне извештаје и неистине сопственој прошлости.[2] Штавише, веома мало њених списа написаних пре 1873. је опстало, што значи да се биографи морају у великој мери ослањати на непоуздане касније наводе.[3] Извештаји о њеном раном животу које су дали чланови њене породице такође су сматрани сумњивим од стране биографа.[4]
^Lori Pierce, "Origins of Buddhism in North America", in Encyclopedia of Women and Religion in North America, Rosemary Skinner Keller, Rosemary Radford Ruether, Marie Cantlon (eds.) Indiana University Press, 2006. p. 637
Bevir, Mark (1994). „The West Turns Eastward: Madame Blavatsky and the Transformation of the Occult Tradition”. Journal of the American Academy of Religion. 62 (3): 747—767. JSTOR1465212. doi:10.1093/jaarel/lxii.3.747.
Ellwood, Robert (2005). „Review of Nicholas Goodrick-Clarke's Helena Blavatsky”. Nova Religio: The Journal of Alternative and Emergent Religions. 9 (2): 110—111. JSTOR10.1525/nr.2005.9.2.110. doi:10.1525/nr.2005.9.2.110.
Kalnitsky, Arnold (2003). The Theosophical Movement of the Nineteenth Century: The Legitimation of the Disputable and the Entrenchment of the Disreputable (D. Litt. et Phil.). Pretoria: University of South Africa (објављено 2009). OCLC732370968. hdl:10500/2108.
Lewis, James R.; Melton, J. Gordon (1994). Church Universal and Triumphant : in scholarly perspective. Stanford, Calif.: Center for Academic Publication. OCLC31147646.
Santucci, James A. (2006). „Blavatsky, Helena Petrovna”. Ур.: Wouter J. Hanegraaff. Dictionary of Gnosis and Western Esotericism. Brill. стр. 177—185. ISBN978-9004152311.
——— (2006b). „Theosophical Society”. Ур.: Wouter J. Hanegraaff. Dictionary of Gnosis and Western Esotericism. Brill. стр. 1114—1123. ISBN978-9004152311.
—— (октобар 1879). „What is Theosophy?”. The Theosophist. 1 (1): 2—5. Архивирано из оригинала 02. 06. 2023. г. Приступљено 29. 05. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
—— (1888a). The secret doctrine: the synthesis of science, religion, and philosophy. 1. London: The Theosophical Publishing Company. OCLC8129381.. Please note other editions vary. Reprinted without original diacritical marks in Blavatsky, Helena P. (1999) [1888]. The secret doctrine: the synthesis of science, religion, and philosophy. 1 (photoreprint of original 1st изд.). Pasadena: Theosophical University Press. ISBN978-1-55700-001-9.
—— (1888b). The secret doctrine: the synthesis of science, religion, and philosophy. 2. London: The Theosophical Publishing Company. OCLC8129381.. Please note other editions vary. Reprinted without original diacritical marks in Blavatsky, Helena P. (1999) [1888]. The secret doctrine: the synthesis of science, religion, and philosophy. 2 (photoreprint of original 1st изд.). Pasadena: Theosophical University Press. ISBN978-1-55700-001-9.
—— (децембар 1888). „Dialogue between the two editors on astral bodies, or doppelgangers”. Lucifer. 3 (16): 328—333. OCLC804337810.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Reprinted in De Zirkoff, Boris; Eklund, Dara, ур. (1988) [1964]. Collected writings. 10 (Reprint изд.). Wheaton, Il: Theosophical Publishing House. стр. 217—226. ISBN978-0-8356-7188-0.
Bleiler, Everett Franklin (1948). The checklist of fantastic literature; a bibliography of fantasy, weird and science fiction books published in the English language. Chicago: Shasta Publishers. OCLC1113926.
Boase, Frederic (1908). „Blavatsky, Helena Petrovna”. Modern English biography: containing many thousand concise memoirs of persons who have died since the year 1850. 4. Truro: Netherton and Worth. col. 428–429. OCLC2704608.
Carroll, Robert T. (2003). „Theosophy”. The Skeptic's Dictionary: A Collection of Strange Beliefs, Amusing Deceptions, and Dangerous Delusions. Hoboken: Wiley. ISBN978-0-471-27242-7.
French, Brendan J. (2000). The theosophical masters: an investigation into the conceptual domains of H.P. Blavatsky and C.W. Leadbeater (PhD thesis). Sydney: University of Sydney (објављено 2001). OCLC223328198. hdl:2123/7147.
Hower, Edward (26. 2. 1995). „The medium with a message”. The New York Times (book review). New York. стр. BR13. ISSN0362-4331. Приступљено 31. 10. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
—— (1902) [letter composed 10 June 1893]. „[letter] To Colonel Olcott”. Ур.: Müller, Georgina A. The life and letters of the Right Honourable Friedrich Max Müller. 2. London: Longmans, Green. стр. 297—299. OCLC700634676. hdl:2027/uc1.b3334965.
Nilakant (мај 1886). Judge, William Q., ур. „Theosophical symbolism”. The Path. 1 (2): 51. LCCN2003221012.CS1 одржавање: Формат датума (веза) Transcribed in „Theosophical symbolism”. Pasadena: theosociety.org. Архивирано из оригинала 9. 2. 2008. г. Приступљено 17. 12. 2011.
„Obituary”. The Times (33320). London. 9. 5. 1891. стр. 11. ISSN0140-0460.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Olcott, Henry S. (јануар 1891). „Constitution and Rules of the Theosophical Society”. The Theosophist. 12 (4): 65—72. ISSN0040-5892. „As Revised in Session of the General Council, all the Sections being represented, at Adyar, December 27, 1890.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Randi, James (1997) [1994]. „Blavatsky, Helena Petrovna”. An encyclopedia of claims, frauds, and hoaxes of the occult and supernatural: decidedly skeptical definitions of alternative realities. New York: St. Martin's Press. ISBN978-0-312-15119-5. Reprinted in „Blavatsky, Helena Petrovna”. randi.org. Приступљено 2. 5. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Reigle, David (1983). The Books of Kiu-te, or The Tibetan Buddhist tantras: a preliminary analysis. Secret doctrine reference series. San Diego: Wizard's Bookshelf. ISBN978-0-913510-49-0. OCLC10745775.
Richard-Nafarre, Noël (1991). Helena P. Blavatsky ou La réponse du sphinx (на језику: француски). Paris: Noël Richard-Nafarre, distributed by Éditions François de Villac. ISBN978-2950626103.
Tillett, Gregory J. (1986). Charles Webster Leadbeater 1854–1934: a biographical study (PhD). Sydney: University of Sydney (објављено 2007). OCLC220306221. hdl:2123/1623.
Wolff, Hannah M. (11. 12. 1891). „Madame Blavatsky”. Two Worlds: 671—672.
Zirkoff, Boris de (Winter 1967—1968). „Who played that trick on H.P.B.?: the puzzle of The Theosophical Glossary”. Theosophia. 24 (3).Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ) Transcribed in Caldwell, Daniel H. (11. 5. 2001). „Who played that trick on H.P.B.? by Boris de Zirkoff”. theos-talk (Листа адреса). Архивирано из оригинала 20. 11. 2004. г. Приступљено 14. 5. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Вишневский, К. Д., ур. (2001). „Долгорукий Павел Васильевич”. Пензенская энциклопедия (на језику: руски). Пенза: Министерство культуры Пензенской области. ISBN978-5852702340. Архивирано из оригинала 9. 11. 2007. г. Приступљено 14. 5. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Кайдаш, Светлана. Елена Блаватская в России. Утренняя Звезда (на језику: руски). – almanac of the International Roerich Centre, No. 2–3, 1994–1997
Писарева, Елена Ф. (1909). Елена Петровна Блаватская (биографический очерк) (на језику: руски).. Transcribed in „IPage” Елена Петровна Блаватская (биографический очерк). magister.msk.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 19. 12. 2000. г. Приступљено 19. 5. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Толстой, Лев Н. (1935). Чертков, Влади́мир Г., ур. Полное собрание сочинений (на језику: руски). 54. Moscow: Гос. изд-во худож. лит-ры. LCCN51015050. OCLC6321531.
—— (1955). Чертков, Влади́мир Г., ур. Полное собрание сочинений (на језику: руски). 80. Moscow: Гос. изд-во худож. лит-ры. LCCN51015050. OCLC6321531.