Хемолитичка анемија
Анемија се дефинише смањење транспортног капацитета крви за кисеоник или као смањивање концентрације хемоглобина у крви. Транспорт кисеоника у крви обавља протеин хемоглобин, који се налази у еритроцитима. Хемолиза је процес разградње, уништавања еритроцита. Упоредо са разградњом тече и процес стварања еритроцита-еритропоеза. Када се више еритроцита разграђује, него што организам може да створи настају симптоми анемије. Хемолитичка анемија је анемија са повећаном разградњом еритроцита (црвена крвна зрнца). Нормални животни век еритроцита ја око 120 дана, у случају хемолитичке анемије је њихов животни век скраћен на 20-40 дана, код умерене хемолизе, односно на 5-20 дана, код тешке хемолитиче анемије. СимптомиЗнаци хемолизе (уништавање еритроцита).
Симптоми анемије (хемолитичка анемија):
Ови симптоми се срећу код свих анемија, и могу бити различите јачине. Код тешке хемолитичке анемије може доћи и до екстрамедуларне хематопоезе. Нормално се црвена крвна зрнца синтетишу у коштаној сржи неких костију: стернум, клавикула, скапула (лопатица) кости карлице, пршљенови... У случају убрзаног уништавања еритроцита организам активира производњу еритроцита и на другим местима: јетра (па настаје хепатомегалија), слезина, друге кости... Такође може доћи до стварања жучних каменаца због повећане синтезе пигмента билирубина, који потиче од хемоглобина, а излучује се путем жучи. Кроз запаљења, операције могу настати такозване хемолитичке кризе са жутицом, боловима у стомаку-повећана разградња еритроцита. Могу се јавити и апластичне кризе. Апластичне кризе настају због супресије синтезе еритроцита услед инфекције (парвовирус Б19 или медикамената. ПоделаНа основу узрока деле се на:
Корпускуларни поремећаји су увек урођени.
Подела хемолитичке анемије
ХУС- Хемолитички уремијски синдром ТТП-тромботична тромбоцитопенијска пурпура ДИК-Дисеминована интраваскуларна коагулација Патогенеза![]() Главно место разградње црвених крвних зрнаца је слезина. Код тешких хемолитичких анемија долази не само до појачане разградње еритроцита у слезини, већ и унутар крвних судова. Услед њиховог уништавања ослобађа се хемоглобин. Хемоглобин се везује за протеин крвне плазме хаптоглобин, што доводи до смањења концентрације хаптоглобина у крви, тако да је то најосетљивију лабораторијски параметар хемолизе. Када се са хаптоглобин потроши у крви се може наћи слободан (невезан хемоглобин), а код тешке хемолизе не само у крви већ и урину-хемоглобинурија. Коштана срж реагује путем повећана стварања еритроцита. У крви је повећана концентрација младих еритроцита-ретикулоцита (нормална концентрација ретикулоцита је 3-5% од броја еритроцита). Лабораторијски знаци хемолизе:
ПоделаПоремећаји мембране еритроцитаХемоглобинопатије![]() су поремећаји у стварању хемоглобина. Хемоглобин се састоји од хема и протеина глобина. ромене могу захватити обе компоненте. Норамално један молекул хемоглобина садржи један молекул хема и четири молекула (ланца) глобина (најчешће 2 α и 2 ß молекула). Постоје α,β,γ,δ,ξ § врсте молекула хемоглобина.
У ову групу спадају следеће анемије: ![]()
Молекул хема садржи двовалентно гвожђе као централни атом. Само двовалентно гвожђе може да везује кисеоник. Уколико је гвожђе тровалентно такав хемоглобин се зове метхемоглобин. Метхемоглобин не преноси кисеоник. Метаболички поремећаји еритроцита
Имунолошке анемије
Фетална еритробластоза, неподударност крвних група, после трансплантације... Остале врсте
Пеницилин делује као хаптен, везује се за мембрану еритроцита што доводи до стварања антитела која уништавају еритроците. Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia