Хипоксемија

Хипоксемија
Анимација нормалне оксигенације
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	физиологија
МКБ-10	R09.0, T71
МКБ-9-CM	799.0
MeSH	D001238
[уреди на Википодацима]

Хипоксемија (грчки: hypo - смањено и haima - крв и лат. речи oxygenium - кисеоник), стање је смањене оксигенације артеријске крви (смањен РаО₂), настало као последица, недостатка кисеоника у удахнутом ваздуху, респирацијских болести, болести плућа, срчаносудовних болести и срчаних шантова. У пракси се често уместо хипоксемије користи термин аноксемија, који у суштини значи да у крви уопште нема кисеоника.^[1]

У физиологији се описује пет основних разлога за настанак хипоксемије:^[1]

Недовољна количина кисеоника у удахнутом ваздуху

• Недовољне количине кисеоника у атмосферском ваздуху (нпр током успона на високе планине или летења)
• Недовољна количина кисеоника у медицинским апаратима (хипо и хипербаричним, коморама) или болничким кисеоничким системима из којих пацијент удише ваздух (кисеоничке маске и других респиратора) у системима за подводно роњење,^[2]
• Хиповентилација

Болести плућа

• Сужење промера дисајних путева (изазвани спазмом, отоком слузокоже, накупљеним секретом, страним телима или туморозним израслинама),
• Смањена размена кисеоника кроз алвеоларну мембрану због; њеног задебљања, присуства секрета и крви у алвеолама и смањења површине алвеоларне мембране (одстрањењем дела плућа из функције након оперативних захвата на плућима туберкулозе, тумора и емфизема).

Десно-леви срчани шантови

Венско-артеријски шант, карактерише се мешањем венске (слабо засићене кисеоником) крви са артеријском (богатом кисеоником) што има за последицу пад концентрације кисеоника у артеријама.

Поремећај транспорта кисеоника до ткива

• Анемија и поремећаја у структури хемоглобина,
• Општа инсуфицијенција циркулације (срчани застој, поремећај ритма срца),
• Поремећаја периферне циркулације (изазван спазмом, тромбозом, артериосклерозом, упалним процесима периферних крвних судова),
• Оток (едем) ткива

Неспособност ткива да користе кисеоник

• Тровања, изазвана оштећењем метаболичких процеса у ћелији,^[3]
• Недостатак ћелијских ензима изазван смањеном количином витамина Б и другим узроцима

Дејство хипоксемије на организам зависи од брзине њеног настанка, тежине и дужине трајања, и карактерише се следећим знацима и симптомима.^[4]

Смањење менталних активности

Поремећај менталних активности изазван хипоксемијом карактерише се; слабим памћењем, заборавношћу, успореним мисаони ток, поспаношћу, еуфоријом, главобољом, мучнином) све до појаве трзаја (конвулзија) и настанка коме и смрти.

Смањење радне способности мускулатуре

Овај поремећај карактерише се; успореним ходом, осећајем немоћи, ослабљеним и успореним рефлексима, лошом координацијом моторичких покрета и неадекватном акомодацијом ока.

Депресија респираторног центра

Депресија респираторног центра је терминална фаза у развоју хипоксемија коју прати губитак свести, кома и смрт.

Клиничк слика може бити праћена веома оскудним знацима и симптомима ако хипоксемија и хиперкапнија настају постепено. Најчешћи симптоми су;

Главобоља мучнина и повраћање

Тешка и веома упорна главобоља у виду шлема, праћена осећајем пуне или празне главе, често праћена мучнином и повраћањем, представља први и веома поуздан знак наглог погоршања.

Главобоље могу бити праћене погоршањем оштрине вида, акомодације и сужењем видног поља.

Промене у функцији нервног система

Инверзија сна и сомноленција (поспаност), нарочито после оброка, симптоми су који указују на погоршање стања. У вези с овим запажа се промена карактера, најпре у виду раздражљивости, затим еуфорија, самозадовољство, самохвалисавост, вулгарност, грубост и агресивност. Погоршање стања прате тежи психички поремећаји као: конфузност, дезоријентисаност у времену и према личностима, до акустичних халуцинација и психозе, знаци који претходе коми.

Од неуролошких знакова у почетку постоји дисграфија (дрхтање, испуштање или понављање слова и речи), касније настаје флаппинг тремор појединих група мишића, нарочито у пределу лица, затим горњих екстремитета, касније целог тела а могу се јавити и прави епи напади.

Срчаносудовни поремећаји

Нагло погоршање хипоксемије и хиперкапније праћено је тахикардијом (убрзан рад срца) и артеријском хипертензијом.

Општи знаци

Кожа је цијанотична (модра), топла и влажна. Лице је подбуло, очи сјајне, поглед бљештав, егзофталмуса (истурене очне јабучице). Изглед лица - жабљи фациес.

На плућима постоји отежано дисање, кашаљ са искашљавањем, рад дисајне мускулатуре је појачан а са погоршањем се јавља и абдоминални тип дисања. Касније је дисање површно.

Услед погоршање хипоксемије праћене хиперкапнијом настају олигурија (смањено излучивање мокраће), протеинурија и азотемија. Од великог значаја је и дехидратација која настаје и веома отежава вентилацију.

Дијагноза хипоксемије поставља се на основу анамнезе, клиничке слике, објективног прегледа, рендгенографије плућа, ЕКГ-а, анализе гасова у артеријској крви.^[5]

Лечење пацијената са хипоксемијом изазване хроничном плућном инсуфицијенцијом а нарочито њеним акутним погоршњем, спроводи се у специјализованим Пулмолошким јединицама за интензивну негу и лечење.

Тарапија обухвата примену континуиране оксигенотерапија уз контролу гасова у крви, антибиотика, бронходилататора, кортикостероида, рехидратације и других симптоматских лекова.^[6]

• Механизми хипоксије

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).