На олимпијском турниру учесвтовало је 9 репрезентација, а такмичење се одвијало на исти начин као и 4 године раније на ЗОИ 1948. године. Селекција Канаде коју су представљали играчи аматерске екипе Едмунтон меркјурис са успехом је одбранила и олимпијско и светско злато. Сребрну медаљу освојила је репрезентација Сједињених Држава, док је Шведска као најбоље пласирана европска селекција поред олимпијске бронзе освојила и титулу првака Европе.
За најбољег играча турнира проглашен је нападач канадске репрезентације Виљем Гибсон са учинком од 19 индексних поена. На турниру је одиграно укупно 37 утакмица, постигнуто је 335 голова, или у просеку 9,05 голова по утакмици.
Нешто касније у март месецу у Лијежу у Белгији одигран је и други турнир светског првенства групе Б на ком је учествовало 6 европских селекција.
У елитној групи на олимпијском турниру такмичило се 9 екипа и играло се по бергеровом систему (једнокружно свако са сваким) у 8 кола. Коначан пласман одређен је на основу броја освојених бодова. Исти систем је примењен и у дивизији Б у којој се такмичило 6 екипа.
Победа се вредновала са 2, а нерешен резултат са 1 бодом.
Шведска и чехословачка су такмичење завршили на деоби трећег места са идентичним бројем бодова, а иако су Чехословаци у последњем колу убедљиво савладали Швеђане ИИХФ је одлучила да се игра нова утакмица између та два тима за бронзану медаљу.
Други по реду турнир светског првенства у другој квалитетној групи (дивизија Б) играо се независно од олимпијског турнира. Турнир се одржао у Лијежу (Белгија) у периоду 15−22. март 1952. године. Учествовало је 6 екипа, а прво место остварила је селекција Велике Британије коју су по први пут представљали искључиво играчи из Енглеске.
.svg)
