Хришћанско богослужење

Хришћанско богослужење је богослужење Цркве као заједнице Новог завета. Црквене службе које се врше у храму јавно за све вернике. Могу се поделити на службе: дневног, седмичног и годишњег богослужбеног круга.

До 6. века у Цркви у целини је формиран прилично сложен литургијски систем који се састојао од више литургијских кругова:

• Дневне службе (Часослова): девети час, вечерње и повечерје; полуноћница, јутрење и први час; трећи час и шести час и Литургија, изобразитељна.^[1]
• Седмичне службе (Октоиха):
  • понедељак - арханђелима и анђелима;
  • уторак - Светом Јовану Крститељу;
  • среда и петак - Часном крсту;
  • четвртак - светим апостолима и светом Николају;
  • субота - светима и покојнима;
  • недеља - посебан дан у седмици, успомена на Васкрсење Господње.
• Годишњи празници су утврђени Црквеним календаром, као
  • покретни и
  • непокретни празници, везани за Васкрс (триодски одсек).^[2]

За богослужење неопходни су посебни услови - богослужбена лица (свештенство), богослужбени предмети и место.

Хришћанско богослужење је основа и суштина хришћанства, окосница целокупног Црквеног живота, јер кроз њега се, по веровању, остварује непосредна веза са Богом. Засновано на Светом Писму и Светом Предању, свако богослужење је круна пуноће духовног живота Цркве и сваког верника појединачно. Устројство и поредак богослужења се кроз векове уобличавао у окриљу Цркве. Поред спољних и видљивих радњи, сваки богослужбени обред и свака радња у обреду, има свој веома прецизно одређен смисао и симболику.^[3]

Литургика се као теолошка дисциплина бави научним и теолошким проучавањем богослужења у систему црквених наука.