У Кочевју отпочео Збор посланика словеначког народа, познат као Кочевски збор, коме су присуствовала 572 посланика изабрана на изборима одржаним од 20. до 25. септембра, на слободној територији. На тродневном заседању Збор је одобрио све до тада донете одлуке Извршног одбора Ослободилачког фронта и одлучио да се образује Словеначки народноослободилачки одбор (СНОО), као највише народно представништво, с правом извршне и законодавне власти на територији Словеније. Током заседања реферате су поднели Борис Кидрич, Едвард Кардељ, Зоран Полич и Марјан Брецељ.[1][2]
У Ластиној улици (данас Мосорска) на Вождовцу, Специјална полиција ухапсила Василија Буху, члана Покрајинског комитета КПЈ за Србију и Веру Милетић, секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Услед њиховог слабог држања током истраге, Специјална полиција је успела да изврши велику провалу у партијску организацију Београда (тзв. Октобарска провала), током које је ухапшен већи број чланова Месног комитета и активиста Народноослободилачког покрета у Београду. Међу ухапшенима су били службеници Специјалне полиције Јанко Јанковић и Цветко Црњак, који су радили за Народноослободилачки покрет.[4]
Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ у Ливну формирана Прва ваздухопловна база НОВЈ са задатком да организује прихват и обуку стручног ваздухопловног кадра. За команданта базе одређен је Миле Павичић, а за политичког комесара Сава Керковић.[12][13][14]
На простору Острога, код Никшића, од 14. до 18. октобра, Пета пролетерска црногорска ударна бригада разбила Зетски четнички одред и у манастиру Острог делом снага опколила Штаб четничких снага Црне Горе, Санџака и Боке. Истовремено Трећи и Четврти батаљон Пете пролетерске бригаде су овладали свим селима дуж леве обале Зете до близу Даниловград. Након петодневних борби у манастиру је уништен четнички штаб. Том приликом погинуло је 40 и заробљено 24 четника. Међу погинулима је био пуковник Бајо Станишић (1890—1943), а међу заробљенима генерал Блажо Ђукановић (1883—1943), командант четничких снага за Црну Гору, Боку и Санџак. У току борбе, партизани су имали петоро мртвих и 20 рањених бораца, а од дејства немачке артиљерије, погинуо је командант Пете пролетерске бригаде Бошко Јанковић (1910—1943), народни херој.[15][16][17]
Код села Умке, у близини Београда, преко Саве из Срема у Србију прешао новоформирани Друг батаљон Првог сремског одреда, који је имао задатак да прати групу од десетак виших војних руководилаца НОВЈ, које је Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутио из источне Босне у Главни штаб НОВ и ПО Србије. Међу руководиоцима НОВЈ, налазили су се: Ратко Софијанић, Саво Дрљевић, Никола Љубичић, Срба Јосиповић, Милосав Милосављевић, Сава Радојчић Феђа и др.[20][9]
18. октобар
Наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита донета наредба о формирању Штаба Морнарице НОВЈ, који је формиран 24. октобра. За команданта Морнарице постављен је потпуковник Јосип Черни, за заменика команданта потпуковник Срећко Манола, за политичког комесара Петар Радовић, а за начелника Штаба капетан Урош Мардешић. Приликом формирања Штаб Морнарице је извршио реорганизацију морнаричких јединица и команди. Јадранска обала, од Тржича до ушћа Бојане, подељена је на пет поморско-обалских сектора, а 10. новембра на шест. Први и шести сектор нису успостављени, јер им територија није ослобођена.[12][21][22]
19. октобар
У Острогу, код Никшића, Преки суд Треће ударне дивизије осудио на смрт стрељањем генерала Блажу Ђукановића и још двадесет тројицу његових сарадника, међу којима су били — мајор Јанко Пајовић, капетан Радоје Ћетковић, адвокат Бошко Бојовић, професор др Јово Тошковић и капетан Ђорђије Бецић.[16][17]
Одржана проширена седница Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ) којој је присуствовало више делегаткиња из новостворених организација и на којој се говорило о постигнутим успесима у раду. Констатовано је да широм Југославије постоји мрежа одбора АФЖ, након чега се расправљало о проблемима и задацима организације. Одлучено је да се у складу са развојем организације Централни одбор АФЖЈ прошири са новим чланицама, међу којима су биле — Јулка Мештеровић, Лепа Жујовић, Олга Милошевић, Јара Рибникар, Нада Сремец, Анка Берус, Босиљка Крајачић, Србислава Ковачевић, Даница Росић, Мевла Јакуповић, Соја Ћопић, Рада Врањешевић и др.[23]
