Централна банка Руске Федерације
Централна банка Руске Федерације (рус. Центральный банк Российской Федерации), скраћено ЦБ РФ, или само Банка Русије (рус. Банк России) је засебна јавна институција и главна банка Руске Федерације. Представља главног емисионог и монетарно-кредитног регулатора у држави, који заједно са Владом Руске Федерације разрађује и реализује јединствену државну монетарно-кредитну политику, те посједује посебна пуномоћја при емисији новца и регулацији рада банака. Такође, Банка Русије регулише и контролише цијели кредитни систем, као и рад кредитних организација укључујући у то и издавање или одузимање лиценци за такву врсту рада. Статус Централне банке Руске Федерације као институције је потврђен и Уставом Руске Федерације. Чланом 71. Устава Руске Федерације је од стране државе омогућено право емитовања новца, док чланом 75. конкретизује се емисија новца искључиво на ЦБ РФ и дефинише њена основна функција — заштита и обезбјеђење вриједности рубље, коју остварује независно од других органа власти у Федерацији.[4] Циљеве рада, подробности у раду, функције и пуномоћја Централне банке Руске Федерације дефинише се Федералним законом "О Централној банци Руске Федерације (Банци Русије)"[н. 1][5] и другим федералним законима. Банка Русије себе сматра правним насљедником Државне банке СССР и њене основне функције, поред поменутих у погледу заштите и обезбјеђивања вриједности руске рубље, чине и развијање и учвршћивање банкарског сектора, те обезбјеђење ефектног и неометаног функционисања платежног система.[6] Банка Русије је званично централна банка Руске Федерације тек од 2002. године доношењем посебног закона који је дефинише као такву.[5] Као правно лице, Централна банка Руске Федерације је регистрована 2. децембра 1990. (под бројем ИНН 7702235133), те је носилац засебног основног државног регистрационог броја (ОГРН) № 1037700013020 од 10. јануара 2003. године.[7] ЦиљевиОсновни циљеви рада Централне банке Руске Федерације сагласно Федералном закону "О Централној банци Руске Федерације (Банци Русије)" су[8]:
Посебно речено је да под циљем рада ЦБ РФ се не подразумијева остваривање добити. Банка Русије такође учествује у раду са пензијским акумулацијама грађана. Пензије у Русији остају изузетно ниске. На 2024. годину минимална величина социјалне пензије је утврђена у износу од 13 269 рубаља (147 америчких долара). Пошто нема довољно новца у буџету, грађани се подстичу да сами штеде за пензију. За то од 2024.године Банка Русије и све њене територијалне поделбе активно промовишу програм дугорочних акумулација који је развила Банка Русије.[9] Главна карактеристика програма дугорочне штедње је суфинансирање од стране државе. То јест, грађани који се придруже програму ће у одређеном времену добити од државе повећање своје штедње. На овај начин људи могу у будућности формирати додатни капитал за своје приоритетне циљеве, попут куповине куће или образовања деце, стварања финансијског "ваздушног јастука" или коришћења тог новца као додатка пензији, открила је у интервјуу Bankiros.ru[10] представитель Централне банке РФ Лариса Павлова. Зависне организацијеЦентрална банка Руске Федерације има директну управу над значајним богатством у капиталу организација Русије:
Резерве Међународне резерве Руске Федерације представљају високоликвидне иностране активе који се налазе под контролом Банке Русије и Владе Руске Федерације на одређен датум.[1] Дио Фонда националног богатства је номинован у иностраним валутама и размјештен од стране Владе Руске Федерације на рачуне Централне банке Руске Федерације. Тај дио се даље инвестира у иностране активе и чини саставни дио међународних резерви Руске Федерације. Финансијска требовања Банке Русије и Владе РФ ка резидентима израженим у иностраним валутама се не сматрају међународним резервама Русије. На дан 1. фебруар 2022. године, Банка Русије располаже сљедећим износима у резервама:[15]
На почетку јуна 2020. године, фонд злата Русије је износио 2299 тона.[16] Види јошНапоменеРеференце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
