Цепелин

Цепелин је тип балона ваздухоплова на моторни погон^[1], којег је развио гроф Фердинанд фон Цепелин почетком 20. века, базираног на ранијим нацртима Давида Шварца. Обликом и аеродинамичким карактеристикама је сличан дирижаблу али за разлику од њега, поседује круту носећу конструкцију.^[2]

У питању је летелица лакша од ваздуха, вретенастог, издуженог облика на сопствени погон. Њоме управља пилот помоћу великог кормила. За доњи део летелице причвршћена је гондола, у коју стају посада и путници. За гондолу је причвршћен мотор, који покреће пропелере. Кретање летелице не зависи од ветра. За испуну се раније користио водоник, а данас се користи хелијум. Данас је путовање њима угодно, безбедно и тихо. Обично може да прими до 20 путника. С обзиром да може да мирује у ваздуху, цепелин је погодан за фотографисање, надгледање,^[3] снимање тла, као и пренос спортских такмичења из птичије перспективе. Користе се и као летеће дизалице, којима се терет може изузетно прецизно спустити на жељено место.^[1]

Историја

Прву овакву летелицу је направио конструктор српског порекла Огњеслав Костовић Степановић, још 1888. године, али никад није полетела. Њено конструисање је држао у тајности, али га је пожар спречио да је проба у ваздуху. Гроф Цепелин је дошао на сличну идеју гледајући употребу балона у Француско-пруском рату, при опсади Париза, мада је чуо и за сличну употребу током Америчког грађанског рата. Осмислио је летелицу 1890. године, на основу нацрта Давида Шварца, али је у конструисање кренуо 1899. године. Прва успешна демонстрација летелице обављена је 2. јуна 1900. године на језеру Констанца. Прототип је назван LZ1, био је дугачак 128 m и имао је два „Дајмлер” мотора од 10,6 kW.

LZ1 је прва летелица коришћена за комерцијалне летове почевши од 1909. године. До 1914. године је Немачко аеро-удружење обавило 1.500 ваздушних летова превозећи 35.000 путника без иједне незгоде. Немачко ваздухопловство 1909. године у наоружање уводи модел Z1, а током Првог светског рата је масовно коришћен у извиђачке али и бомбардерске сврхе. Десетине летова су изведене над територијом Велике Британије током којих су избачене тоне бомби уз мањи војни али значајни психолошки ефекат. Немачки пораз у Првом светском рату је зауставио развој овог вида ваздушног транспорта све до 1920.-их, када креће ренесанса. Тако је 1924. године у САД конструисан ZR-1, прва америчка летелица, а 12. октобра је ZR-3 "USS Los Angeles" обавио први трансатлантски лет дуг 8.050 km који је трајао 82 сата и 2 минута. Врхунац је 1930.-их када летелице LZ127 Graf Zeppelin и LZ129 Hindenburg обављају прве трансатлантске летове.

Цепелин „Хинденбург“

Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 m. Произведен је у Немачкој 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.^[1] Свој последњи лет започео је из Франкфурта 3. маја 1937.^[4] Прелетео је Атлантик за 65 сати.^[1] Међутим, 6. маја, на пристаништу код Лејкхерста, Њу Џерзи, у раним јутарњим сатима,^[1] хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радијски пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне индустрије. Од тада се за испуну више није користио водоник.^[1]

Цепелини данас

Деведесетих година 20. века долази до оживљавања идеје цепелина. Међутим овога пута за туристичке и рекламне сврхе. Нове летелице, назив им је Zeppelin NT, више нису грандиозних димензија и много су безбедније.

Терминологија

Ваздушни брод

Током пионирских година у ваздухопловству, појмови као што су „цепелин”, „ваздушни брод”, „ваздушни-брод” и „брод од ваздуха” односили су се на било какву летећу или машину којом се могло управљати.^[5]^[6]^[7]^[8]^[9]^[10] Забележено је да је 1919. године Фредерик Хандли Пејг говорио о „бродовима од ваздуха”, при чему је мање путничке типове назива „ваздушним јахтама”.^[11] Током 1930-их, велики интерконтинентални летећи бродови понекад су називани и „бродовима од ваздуха”.^[12]^[13] У данашње време се термин „ваздушни брод” користи само за погонске, дирижабалске балоне, а подтипови су класификовани као крути, полу-крути или некрути.^[14] Полутврда архитектура је новијег датума, настала након напретка у деформабилним структурама и услед потребе за смањењем тежине и запремине ваздушних бродова. Они имају минималну структуру која задржава облик заједно са надпритиском у гасној овојници.^[15]^[16]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Оксфорд школска енциклопедија, Књига-комерц. . 2007. ISBN 978-86-7712-190-7. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Airships, Dirigibles, Zeppelins, & Blimps:What's the Difference? | Airships.net
^ Блиц онлајн: Полиција надгледала дилере из цепелина, Тамара Марковић Субота, 16. 5. 2012., Приступљено 1. 11. 2012.
^ Аirships.net: The Hindenburg Disaster, Приступљено 1. 11. 2012.(језик: енглески)
^ US patent 467069 "Air-ship" referring to a compound aerostat/rotorcraft.
^ Ezekiel Airship (1902) wright-brothers.org„History of the_Airplane”. Altered Dimensions Paranormal. 27. 12. 2012. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 12. 10. 2019. "airship,"- referring to an HTA aeroplane.
^ „The Bridgeport Herald, August 18, 1901”. Архивирано из оригинала 3. 8. 2013. г. Непознати параметар |DUPLICATE_url= игнорисан (помоћ) - "air ship" referring to Whitehead's aeroplane.
^ Cooley Airship of 1910, also called the Cooley monoplane.„Round Aircraft Designs”. Архивирано из оригинала 2. 4. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2011. - a heavier-than-air monoplane.
^ Frater, A.; The Balloon Factory, Picador (2009), Page 163. - Wright brothers' "airship."
^ „George Griffith, The angel of the Revolution, 1893”. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Непознати параметар |DUPLICATE_url= игнорисан (помоћ) - "air-ship," "vessel" referring to a VTOL compound rotorcraft (not clear from the reference if it might be an aerostat hybrid.)
^ Auckland Star, 24 February 1919 "Ships of the air," "Air yachts" - passenger landplanes large and small
^ The Sydney Morning Herald, Monday 11 April 1938 -"ship of the airs," "flying-ship," referring to a large flying-boat.
^ „Smithsonian, America by air”. Архивирано из оригинала 18. 01. 2014. г. Приступљено 12. 10. 2019. "Ships of the Air" referring to Pan Am's Boeing Clipper flying-boat fleet.
^ Ege, L.; Balloons and Airships, Blandford (1973).
^ Liao, L., & Pasternak, I. (2009). A review of airship structural research and development. Progress in Aerospace Sciences, 45(4), 83–96.
^ Tuckerman, L. B. (1926). Inertia factors of ellipsoids for use in airship design.

Литература

Althoff, William F. (2003). USS Los Angeles: The Navy's Venerable Airship and Aviation Technology. Brassey's. ISBN 978-1-57488-620-7.
Ausrotas, R. A. „Basic Relationships for LTA Technical Analysis”. Proceedings of the Interagency Workshop on Lighter-Than-Air Vehicles. , Massachusetts Institute of Technology Flight Transportation Library, 1975
Archbold, Rich and Ken Marshall (1994). Hindenburg, an Illustrated History. Warner Books. ISBN 978-0-446-51784-3.
Bailey, D. B., and Rappoport, H. K. (1980). Maritime Patrol Airship Study. . Naval Air Development Center,
Botting, Douglas (2001). Dr. Eckener's Dream Machine: The Great Zeppelin and the Dawn of Air Travel. Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-6458-2.
Brooks, Peter, W., Zeppelin: Rigid Airships 1893–1940, Washington.Zeppelin. Smithsonian Institution Press. 1992. ISBN 978-1-56098-228-9.
Brooks, Peter. Brooks, Peter W. (2004). Zeppelin: Rigid Airships 1893–1940. Putnam. ISBN 978-0-85177-845-7.
Burgess, Charles P. (1927). Airship Design. University Press of the Pacific. ISBN 978-1-4102-1173-6.
Cross, Wilbur (2002). Disaster at the Pole. Globe Pequot Press. ISBN 978-1-58574-496-1.
Dick, Harold G., with Robinson, Douglas H. (1985). Graf Zeppelin & Hindenburg. Smithsonian Institution Press. . Washington, D.C. .
Dooley, Sean C (2004). „Part II: Appendices” (PDF). The Development of Material-Adapted Structural Form (PDF). VD, CH: École Polytechnique Fédérale de Lausanne. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 6. 2008. г.
Frederick, Arthur; et al. (1982). Airship saga: The history of airships seen through the eyes of the men who designed, built, and flew them. Blandford Press. ISBN 978-0-7137-1001-4.
Griehl, Manfred; Dressel, Joachim (1990). Zeppelin! The German Airship Story. Arms and Armour. ISBN 978-1-85409-045-4. Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last1= (помоћ)
Higham, Robin. The British Rigid Airship, 1908–1931: A study in weapons policy. OCLC 830820. , London, G. T. Foulis, 1961,
Keirns, Aaron J, "America's Forgotten Airship Disaster: The Crash of the USS Shenandoah", Howard. Airship Disaster: The Crash of the USS Shenandoah. Little River Publishing. 1998. ISBN 978-0-9647800-5-7. .
Khoury, Gabriel Alexander (Editor). Khoury, G. A.; Gillett, J. D. (2004). Airship Technology (Cambridge Aerospace Series). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60753-7.
Leasor, James (2001). The Millionth Chance: The Story of the R.101. London: Stratus Books. ISBN 978-0-7551-0048-4. Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
Ligugnana, Sandro „The History — Enrico Formanini and the Officine Leonardo da Vinci”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2007. г. , LPVC S.p.A. retrieved on 30 June 2008
Lueger, Otto: Lexikon der gesamten Technik und ihrer Hilfswissenschaften, Bd. 1 Stuttgart, Leipzig 1920. digital scan (језик: немачки)
McKee, Alexander (1980). Ice crash. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-40382-9.
Meiklejohn, Bernard (децембар 1906). „The Conquest of the Air”. The World's Work: A History of Our Time. XIII: 8283—10. Приступљено 10. 7. 2009.
Morgala, Andrzej. Sterowce w II Wojnie Światowej [Airships in the Second World War]. , Lotnictwo, 1992 (језик: пољски)
Mowthorpe, Ces (1995). Battlebags: British Airships of the First World War. Wrens Park. ISBN 978-0-905778-13-6.
Nabben, Han (2011). Lichter dan Lucht, los van de aarde. Barneveld, Netherlands: BDU Boeken. ISBN 978-90-8788-151-1. Архивирано из оригинала 4. 9. 2015. г.
Robinson, Douglas H. (1973). Giants in the Sky. University of Washington Press. ISBN 978-0-295-95249-9.
Robinson, Douglas H. (1994). The Zeppelin in Combat: A history of the German Naval Airship Division, 1912-1918. Atglen, PA: Shiffer Publications. ISBN 978-0-88740-510-5.
Smith, Richard K (1965). The Airships Akron & Macon: Flying Aircraft Carriers of the United States Navy. US Naval Institute Press. ISBN 978-0-87021-065-5. , Annapolis MD.
Shock, James R., Smith, David R. (2002). The Goodyear Airships. Bloomington, Illinois: Airship International Press. ISBN 978-0-9711637-0-6.
Sprigg, C. The Airship: Its design, history, operation and future. . London 1931, Samson Low, Marston and Company.
Squier, George Owen (1908). „The Present Status of Military Aeronautics”. Annual Report of the Board of Regents of the Smithsonian Institution: 143—144. Приступљено 7. 8. 2009.
Toland, John. Ships in the Sky. OCLC 2905721. . New York, Henry Hold; London, Muller, 1957,
Vaeth, J. Gordon, Blimps & U-Boats, Anapolis, Maryland. Blimps & U-boats: U.S. Navy Airships in the Battle of the Atlantic. US Naval Institute Press. 1992. ISBN 978-1-55750-876-8.
Ventry, Lord; Kolesnik, Eugene, Jane's Pocket Book 7: Airship Development. Koleśnik, Eugène M. (1976). Jane's Pocket Book of Airship Development. Macdonald and Jane's. ISBN 978-0-356-04656-3.
Ventry, Lord; Koesnik, Eugene M., Airship Saga, Poole, Dorset. Airship Saga: The History of Airships Seen Through the Eyes of the Men who Designed, Built, and Flew Them. Blandford Press. 1982. стр. 97. ISBN 978-0-7137-1001-4.
Winter, Lumen; Degner, Glenn, Minute Epics of Flight. OCLC 738688. , New York, Grosset & Dunlap, 1933.
US War Department (2003). Airship Aerodynamics: Technical Manual. University Press of the Pacific. ISBN 978-1-4102-0614-5.