Церебрална ангиографија
Церебрална ангиографија-артериографија је контрастна инвазивна радиолошка метода прегледа крвних судова мозга. Метода се састоји у ињицирању хидросолубилног јодног контрастног средства у каротидну или вертебралну артерију (крвне судове врата), или кроз у ту сврху направљене бројне специјалне катетере, који се претходно уводе у крвни суд, а затим се они трајно снимају (просевтљавањем X - зрацима), применом рендген технике (флуороскопије) на 35 мм биоскопском-филму или дигитално. Запис (на филму или слика на монитору флуроскопа), крвних судова мозга зове се ангиограм.[1][2] ИсторијаТехнику церебралне ангиографије је први пут 1927, применио португалски лекар и неуролог Антонио Мониз како би уношењем контрастног средства у крвне судове уз помоћ рендгена начинио мождану ангиографију у циљу дијагнозе неколико врста нервних обољења, као што су тумори, артеријске болести и друге малформације артерија и вена мозга. Антонио Мониз је данас признат као један од пионира у овој области, који је за допринос медицини награђен Нобеловом наградом за физиологију и медицину 1949.[3] ЦиљЦеребрална ангиографија има за циљ да утврди анатомију и степен опструкције лумена артерија мозга. Информација добијене церебралном ангиографијом укључују и одређивање локализације, дужине и пречника артерија, присуство и тежину зачепљења лумена; као и процену квалитета протока крви. Она може јасно „осликати“ и врсту лезије (атером, тромбоза, дисекција, спазам као и присуство и степен колатералних крвних судова.[4] Церебрална ангиографија је тренутно једина метода која тачно може да утврди степен интралуминалне опструкције (сужења или зачепљења) крвних судова мозга. Она показује патолошке промене у лумену крвног суда, а не указује на етиологију болести или на неопструктивне атеросклеротичне лезије. Церебрална ангиографија има три основна циља у дијагностици болести крвних судова мозга;
ИндикацијеМождани удар је нагли испад можданих функција са пратећим неуролошким поремећајима услед смањења или наглог прекида протока крви кроз мозак. Трећи је водећи узрочник смртности становништва савременог света, а у неким земљама и први (Република Хрватска), и водећи узрок инвалидности у свету.[5] Процењује се да се око 46% можданих удара јавља у најпродуктивнијем периоду човека (између 45. и 65. године живота), и да 22% мушкараца и 45% жена умире унутар прве године након можданог удара. Код 15% пацијената узрок можданог удара је крварење (интрацеребрални хематом или субарахноидално крварење), док 85% свих можданог удара чини исхемијски мождани удар (инфаркт мозга) чији је најчешћи узрок атеросклероза са сужењем можданих крвних судова или зачепљење крвних судова угрушком (емболија или тромбоза).[5] Зато су основне индикација за церебралну ангиографију следеће;
Начин извођењаЦеребрална ангиографија се изводи тако што се прво катетером кроз мали рез на кожи уђе у артерију у подручју препоне. Затим се тај катетер уз помоћ рендгенскоих зрака угура до артерија на врату и кроз њега убризга контрастно средство којим се врло брзо испуне крвни судове мозга и у виду затамњења детаљно прикажу на ангиограму. Лекари који изводе ове интервенције морају бити технички обучени за све аспекте процедуре, од познавања клиничких индикација и ризика процедуре, до анатомије, физиологије и патологије мозга. Важно је, такође, да знају и основне принципе оптималне радиографске дијагностике и заштите од зрачења. КомпликацијеУ току извођења церебралне ангиографије постоји могућност појаве следећих компликација;[6]
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
