Церебрална парализа

Церебрална парализа
Церебрална парализа
	Испитивање рефлекса код дјетета са стањем церебралне парализе
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност	неурологија, педијатрија
МКБ-10	G80
МКБ-9-CM	343
OMIM	603513 605388
DiseasesDB	2232
eMedicine	neuro/533 pmr/24
Patient UK	[https://patient.info/doctor/cerebral-palsy cerebral-palsy Церебрална парализа]
MeSH	D002547
	[уреди на Википодацима]

Церебрална парализа (лат. paralysis cerebralis), је стање настало оштећењем дјечијег мозга интраутерино, на порођају или у првим годинама живота. Овако настала оштећења третирају се као трајна и стационарна, не показујући тенденцију прогресије. Церебрална парализа је скуп хетерогених патолошких симптома који се клинички манифестују као поремећаји моторике, постуре и моторних вештина, могу бити праћени интелектуалним, сензорним и емоционалним поремећајима. Примарни проблем је дефект у иницирању и егзекуцији покрета. Учесталост церебралне парализе је 2 на 1000 живорођене дјеце.

Етиологија

У неуролошкој литератури етиолошки фактори церебралне парализе подјељени су у три групе: пренатални, перинатални, постнатални.

Пренатални фактори

У њих се убрајају интоксикације, изазване тровањем угљен-моноксидом, или еклампсије и инфективна обољења мајке током трудноће или трауме настале крварењем из постељице која изазивају аноксију плода.

**Пренатални фактори**
Инфективна обољења	леус, токсоплазма, Рубеоло, цитомегаловирус, херпес симплекс итд.
Интоксикације	еклампсије; Угљен- моноксид
Општа обољења мајке	туберкулоза, анемија, декомпензација
Ендокрини поремећаји	хиперртиреодизам, дијабетис мелитус, кортизон итд.
Токсичне супстанце	јонизирајуће зрачење, никотин, алкохол, тешки метали итд.
Лијекови	талмидормид, цитостатици, хистаминици, антидепресиви, салицитати, инсулин, сулфоанамид, пеницилин Г, хлорамфеникол итд.
Поремећаји у исхрани мајке	храна сиромашна бјеланчевинама, витаминима, калцијумом, фосфором, хипервитаминоза А, итд
Трауме	крварење, аноксија

Перинатални фактори

Ови фактори су везани за порођајне трауме које настају као последица притиска на главу плода приликом порођаја. Разликују се четири облика неонаталних хеморагија насталих као последица порођајне трауме:

субдурална хеморагија - данас је ријеткост јер се порођај обавља стручно
субарханоидна хеморагија - ријетко оставља трауме
интрацеребрална хеморагија - није сигурно да оставља последице
перивентрикулусна хеморагија

Постнатални фактори

**Постнатални фактори**
Порођајна траума	механички ефекти, компресија, хеморагија, асфиксија, едеми, тромбозе
Аноксија	крварења, плацентарна исуфицијенција, јаке анемије, тровање угљен-диоксидом
Керинктерус	претежно нормалне али појачане жутице (прематурус, терапија витамином К, сулфоанамиди, хлорамфеникол, сепса, хепатитис, конгенитална цироза новорођенчета-непознатог поријекла) Кригер. Најаново обољење ( конгенитални недостатак ензима билирубин-глукронил-трансферзе) хемолитичко обољење новорођенчета
Инфекције	Енцефалитис, менингитис, сепса, херпес, ХИВ инфекција идр

Клиничка слика

Рани застој је први знак дјечије церебралне парализе, што родитељи примјете неколико мјесеци по рођењу дјетета. Рани знаци церебралне парализе су:

Поремећај мишићног тонуса

Јавља се у облику хипертоније, стиснуте песнице, положај опистотонуса и пасивног отпора, маказа феномен.

Заостајање примитивног рефлекса врата

Јавља се као асиметрични тонични рефлекс врата и укрштени рефлекс екстензора.

Асиметрија у неуролошким знацима

У облику тонуса, реакције "падобранца" која настаје прије 12. мјесеца, и тетивних мишићних рефлекса.

Тетивни рефлекси

Јављају се у облику клонуса.

Остале карактеристике

Више од 50% особа са церебралном парализом има менталну ретардацију. Око 30% има ЕПИ нападе који опстају и код 10% одраслих, највише су заступљени код хемиплегија. Немогућност учења проблеми пажње, визуелни и аудитивни дефекти у перцепцији, недостатак визуомоторне координације. Касно усвајање читања, математике и моторних вештина.

Класификација

Неуролошка класификација са топографском дистрибуцијом

Спастични синдром

хемиплегија (унилатерална, рука је више оштећена од ноге)
билатерална спастична хемиплегија или хемипареза (обухвата сва четири екстремитета са већим оштећењем на рукама, ретка слика)
диплегија ( пареза оба доња екстремитета са мало или ни мало оштећеним рукама)
квадриплегија (пареза сва четири екстремитета са оштећеним ногама више него рукама)

Дискинетчки синдром: (Екстрапирамидални синдроми):

Нехотични покрети мјешају се са активним и ометају функцију сва четири екстремитета, обично са већим оштећењем на доњим удовима него на горњим. Невољни покрети могу бити:

хореа: брзе, нередовне, неочекиване контракције једног мишића или малих мишићних група лица, булбарних мишића или дисталних дјелова екстремитета.
атетоза: спори, црвуљасти, искривљени покрети, највише укључују дисталне мишиће са диснергијом супротних мишићних група
дистониа: ритмичке, обично непрекидне промене тонуса са покретним дисторзијама трупа и највећим дјелом проксималних мишића екстремитета.* *бализми: широки, нагли или грчевити покрети крајњих делова тијела

Атаксични синдром:

Неуравнотежени и некоординисани вољни покрети трупа и мускулатуре екстремитета. Нижи удови су обично више захваћени од виших.

Мјешани синдром:

Садрже особине спастицитета и дискинезије, нпр: спастично-дискинетична квадрипареза, спастично-дистонична хемиплегија итд.

Литература

Рапаић; Недовић, Драган; Горан (2011). Церебрална парализа : праксичке и когнитивне функције. Београд: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. ISBN 978-86-6203-014-6.