Церовица (Кучево)

Церовица
Церовица;
	Дом културе у Церовици
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Кучево
Становништво
— 2022.	266
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 41″ С; 21° 38′ 22″ И / 44.4614° С; 21.6394° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	195 m
	Церовица Церовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	12240
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Церовица је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 266 становника.^[1]

Демографија

У насељу Церовица живи 308 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,8 код мушкараца и 41,3 код жена). У насељу има 125 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05. Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	366
1953.	428
1961.	371
1971.	334
1981.	296
1991.	436	384
2002.	381	537
2011.	314

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	270	70,86%
Власи	94	24,67%
Хрвати	5	1,31%
Румуни	2	0,52%
Југословени	2	0,52%
Албанци	1	0,26%
непознато	3	0,78%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	1
80+	3	5
75—79	7	13
70—74	11	13
65—69	6	11
60—64	15	9
55—59	11	10
50—54	14	10
45—49	16	12
40—44	13	15
35—39	16	8
30—34	8	15
25—29	10	14
20—24	16	15
15—19	9	11
10—14	13	7
5—9	9	15
0—4	12	8
Просек :	39,8	41,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	81	108	82	77	71	118	125

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	31	31	15	25	8	8	2	4	1	0	3,05

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	155	32	104	13	6
Женски	162	25	104	24	9
УКУПНО	317	57	208	37	15

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	78	16	0	8	22
Женски	47	10	0	0	19
Укупно	125	26	0	8	41

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	5	7	6	3
Женски	1	1	5	2	0
Укупно	2	6	12	8	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	3
Женски	0	1	4	0	4
Укупно	0	1	5	1	7

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	1
Женски	0	0	0	0
Укупно	4	0	0	1

Географија

Село Церовица се налази у источној Србији на 153 km источно од Београда, а само 2 km од Кучева. На обронцима Звишких и Хомољских планина протеже се село Церовица са просечном надморском висином од 195 м.

Историја

Први подаци о насељу на подручју садашње Церовице потичу из периода Римског царства. Међу првим становницима тадашњег насеља били су Келти и они су насељавали подручје поред потока такозвано Цоровица, западно од данашње Колоније.

Келти су махом били рудари који су радили у руднику у Мајдан - Кучајни. Из тог периода постоје остаци гробља видљиво и данас.

Други погром ових становника десио се у периоду Турака. Село је било изграђено у забаченим густим шумама али је турски пут пролазио делом територије паралелно куда води данас асфалтни пут за центар насеља Церовица. Пролазећи ту у одласку за Кладурово у рано јутро, турска војска чувши петлове открили су село и побили све што су затекли и све куће спалили.

Подаци говоре да је након тога формирано насеље у делу такозваном Шћомна (Старо село). Међу првим који су се доселили у Шћомну био је Јова Прву бежећи од зулума Турака из околине Кривељ код Бора. У том периоду важило је да турски субаша прву ноћ проведе са младом када се наш човек жени, али Јова Прву је дохватио пушку и убио субашу и тако се склонио на ово скривено место и ту са женом саградио кућу поред извора звано Чесма. Убрзо затим дошао је и његов брат, доселио се и саградио кућу поред другог извора звани Бобат.

Карактеристика тог насеља је била да су сви житељи имали куће са окућницом поред пута и потока не већи од 5 ари. Њихова имања су се налазила на подручју данашњег дела Церовице тз. Поље, Бојнатовац и Ваља. Да би обрађивали своја имања и гајили стоку морали су сваког јутра да иду на своје салаше, а увече да се врате својим кућама. У центру села су изградили заједничку колибу са пространом просторијом која им је служила за њихове скупове и народна весеља.

Такође на подручју Шћомне сада већ Церовице а помиње се од 1465. године од када званично постоји под тим именом, постојало је и месно гробље. Назив је добило од трговаца који су пролазили путем из Горње Крушевице (садашње Кучево) за Кладурово па видевши простране столетне церове шуме повикаше у глас „како су лепи ови церови“ и дадоше насељу име Церовица које се и до данас очувало. Због свакодневног мукотрпног одласка и повратка из села на салаше и обрнуто, након Другог светског рата почиње масовно исељавање из старог села Церовице и свако гради нову кућу на свом имању на подручју дела Поље и Бојнатовац. На тај начин од села збијеног типа настало је село разбијеног типа са засеоцима Бојнатовац, Поље - Центар, Старо село - Ваља.

Карактеристично је да се вековима на овом подручју становниство бавило пољопривредом и сточарством. У ранијем периоду ради лакшег чувања многобројне стоке постојала је утрина - ограђени простор удружених пашњака на коме се стока водила на испашу, а иначе бригу око ограде су водили власници стоке тако што су чувајући стоку имали деонице да обилазе и поправљају оштећења. Улаз у саму утрину је био у пределу званом Огрез. У ранијем периоду постојао је старешина села или кмет, а међу првима се помиње Петрић који је највише допринео формирању Церовице и организовању људи на овим просторима. Данас су грађани у насељу Церовица организовани ради остваривања својих потреба у оквиру Месне заједнице Церовица, а који је део јединственог система локалне самоуправе у Општини Кучево.

Седиште МЗ Церовица је у Церовици - Дом културе. МЗ Церовица граничи се са следећим МЗ: Кучево, Кучајна, Каона и у југозападном делу са Националним парком према Крсту. Церовица има развијену путну мрежу на својој територији куд пролази и регионални пут Кучево Петровац, а такође центар је асфалтним путем повезан са центром Кучева, остала путна мрежа су путеви насипани ризлом.