Церјанска пећина

Церјанска пећина
	; Водопад на улазу у Церјанску пећину
Положај
Место ; (планина, река)	Церје, Ниш, Србија ; (Калафат, Провалијска река)
Одлике
Дужина	6.025 m
Надм. висина	515 m m
Старост	2 мил. година

Церјанска пећина је ерозивно тектонски, крашки спелеолошки објекат који се налази у југоисточној Србији, на 15 километара од Ниша, у атарима села Церје и Кравља.^[1] Налази се на територији нишке градске општине Пантелеј.

О пећини

Церјанска пећина је удаљена 15 km од Ниша. Налази се у ширем простору излетишта Каменички вис, на северним пределима Калафата. Улаз у Церјанску пећину налази се на надморској висини од 515 m, на месту где понире Провалијска река. Пећина је хидролошки активна чак и током сушних месеци. Процене геолога су да је Церјанска пећина настала пре више од 2 милиона година.^[2] Први назив пећине је био Провалија. Главни ходник пећине је дугачак 3360 метара, а укупна дужина испитаних пећинских канала је 7.149 метара, по чему је ово други најдужи истражени пећински систем у Србији.^[3] Висина пећинских дворана и ходника варира између 15 и 40 метара, а плафон пећине се делимично састоји од кречњака.

Називи пећине

Церјанска пећина — званични назив пећине
Провалија — локални назив, према називу речице која понире у пећину
Церјанка — назив који су дали први истраживачи из Спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда (СОБ)

Пећински накит

Пећину украшава богат пећински накит: сталактити, сталагмити, хеликтити, таласасте драперије, пећински корали и кристални цветови који се простиру целом њеном дужином. Посебну вредност пећине чине хеликтити или пећинске руже.^[3] Хеликтити су посебна врста пећинског накита која се супротно физичким законима и земљиној тежи формира и пружа у свим правцима услед деловања ваздушних струјања.^[4]

Заштита пећине

Пећина је под заштитом од 1955. године у оквиру групе спелеолошких објеката северног Калафата под називом пећина Пропала.^[5] Завод за заштиту споменика природе је 1998. године прогласио Церјанску пећину за природно добро прве категорије са површином од 64 хектара.^[6] Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша је задужено за управљање пећином, као и за заштиту и развој пећине.^[7]

У пећини се може наћи и ватрени даждевњак који се налази на листи строго заштићених животињских врста.