Црвенолеђа мишјакиња

Црвенолеђа мишјакиња
	Црвенолеђа мишјакиња
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Coliiformes
Породица:	Coliidae
Род:	Urocolius
Врста:	C. castanotus
Биномно име
	Colius castanotus; Verreaux & Verreaux, 1855
	Распрострањеност: шуме и саване Анголе

Црвенолеђа мишјакиња (лат. Colius castanotus) врста је птице из породице мишјакиња.

Опис

Као и остале мишјакиње, и црвенолеђа мишјакиња поседује перје које подсећа на мекану длаку миша, али је позната и по својим црвеним или кестењастим перјем на леђима.^[2] Дуга је око 35 центиметара, а тешка је између 45 и 60 грама.^[3] Леђа су јој карактеристичне смећкасто-црвене боје. Остатак тела је циметасто-смеђе боје. Трбух је бледо-златан. Крила ове птице су кратка и заобљена,^[2] тако да она није адаптирана да дуге летове. Лет јој додатно отежава и дуг реп, који углавном заузима половину дужине тела. Просечан животни век црвенолеђе мишјакиње износи између 10 и 12 година.^[4]

Распрострањеност

Речне обале које обезбеђују изворе воде за вегетацију дрвећа и жбуња представљају идеалне услове за живот мишјакиња, а живе углавном са обе стране границе између Анголе и Намибије.^[3] За разлику од осталих припадница своје врсте, црвенолеђе мишјакиње воле шуме са мање дрвећа.^[3] Такође воле и грмље, нарочито оно богато трњем, које им обезбеђује да буду далеко од својих предатора.^[2]

Исхрана

Исхрана црвенолеђе мишјакиње састоји се углавном од биљних плодова попут бобица или разног семења које налазе у свом окружењу или на усевима и фармама.^[3] Остале компоненте у исхрани чине мале животиње попут инсеката или малих кичмењака, као што су гуштери и жабе.^[2]

Размножавање

Гнездо је неуредно, облика шалице. Направљено је од биљног или животињског материјала (перје) и испуњено лишћем. Обично се налази скривено међу растињем, али понекад је и близу тла. У његовом прављењу учествују и мужјак и женка. Јаја су обично беле боје са црнкастим и браонкастим мрљама.^[2] У гнезду се налазе 2-5 јаја,^[5] која инкубирају оба пола две до три седмице. Занимљиво код ове врсте је то да родитељима могу помоћи и птице из другог легла, тако да, на пример, још један мужјак може чувати гнездо, а и женка може да дели гнездо са другом женком приликом лежања на јајима.^[6] Птићи обично науче да лете 17 дана након излегања из гнезда.

Види још

Мишјакиње

Референце

^ BirdLife International (2012). „Colius castanotus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д „Encyclopedia of Animals”. Red-backed mousebird: 1. 2006.
^ ^а ^б ^в ^г Hutchins, Ed. Michaels; Evans, Arthur V.; Jacksons, Jerome A.; Kleiman, Devra G.; Murphy, James B.; Thoney, Dennis A. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia Vol. 9 Birds II (2nd изд.). Detroit. стр. 469—470.
^ Schifter, Herbert (1985). „Longevity Records of Mousebirds (Coliide) in Captivity”: n.
^ Jude Allen, Ed Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Resource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.
^ Judge Allen, Ed. Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Rescource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.

Литература

Judge Allen, Ed. Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Rescource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.
Jude Allen, Ed Cathrine; Evans, Arthur V.; McDade, Melissa C.; Schlager, Neil; Mertz, Leslie A.; Harris, Madeline S. (2005). Grzimek's Student Animal Life Resource Vol. 6 Birds: Volume 3. Detroit. стр. 639—641.
Hutchins, Ed. Michaels; Evans, Arthur V.; Jacksons, Jerome A.; Kleiman, Devra G.; Murphy, James B.; Thoney, Dennis A. (2004). Grzimek's Animal Life Encyclopedia Vol. 9 Birds II (2nd изд.). Detroit. стр. 469—470.