Црква Покрова Пресвете Богородице Крушевац
Црква Покрова Пресвете Богородице у Крушевцу је подигнута као трећа парохијска црква у Крушевцу од 2000. до 2007. године. ИсторијаНа два извора лековите воде код паруновачког моста на реци Расини, у Крушевцу, народ је долазио од давнина. Прва богомоља више извора подигнута је 1963. године. Године 1977. озидана је мало већа црква. По потреби и исказаној жељи околног становништва, године 1995. донета је одлука о зидању нове цркве.[1] Зидање је започето 2000, а освећење извршено 2007. године. То је трећа парохијска црква подигнута у Крушевцу, после Лазарице и цркве Светог Георгија.[2] Просторна целинаПројектант-уметник, Предраг Вертовшек из Крушевца, је својим умећем уклопио архитектонски објекат – цркву - у реалну околину, која је тако добила индивидуални исказ и карактер, показан кроз облик, функцију и организацију. Особености Цркви веома доприноси место на ком је подигнута: поред реке Расине и изнад светих вода, на омањој заравни удаљеној неколико десетина метара од речног корита, до које се обала постепено успиње. Обала је уређена и омиљено је шеталиште Крушевљана. АрхитектураСама Црква има два градитељска елемента који се визуелно и композиционо допуњавају: црквени брод и звоник. Основа (или тлоцрт) црквеног брода је триконхос, односно тролист. По тој основи и грађевини са куполом, која је из ње проистекла, црква припада моравском архитектонском стилу. Међутим, обрада фасаде је модерна. То су једноставне, равне, беле површине, без декоративних елемената и украса. Купола цркве као да лебди на небу и даје обиље светлости. С обзиром да купола симболизује Универзум, то је значење саобразно. Четири елегантна стуба звоника, без испуне, као и белине која се намеће оку, дају целој овој градитељској скупини утисак прозрачности. Испод платформе су радне просторије, канцеларије, крстионица и трпезарија. Црквене славеПрва црквена слава је Покров Пресвете Богородице, 14. октобра, у спомен на чудесно јављање Пресвете Богородице на свечаном бденију 911. године у цариградској цркви Влахерни, Светом Андреју јуродивом и његовом ученику Епифанију.[3][4] Као друга слава храма прославља се Пресвета Богородица Живоносни источник, у петак Васкрсне седмице (покретан празник). Види јошРеференце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia