Црква Свете Тројице у селу Грбавче
Црква Свете Тројице један је од храмова Архијерејског намесништва сврљишког у саставу Епархије нишке у Општини Сврљиг у непосредној близини села Грбавче. На улазним вратима на каменој плочи исписано је: Храм Свете Тројице подигоше сељани села Грбавче својим добровољним прилогом и снагом 1911. године. Обновљена 1990. године.[1][2] ПоложајЦрква Свете Тројице се налази у селу Грбавче, дана ратарском, раније сточарско-ратарском, сеоском насељу збијеног типа, на заравни високој 550 m у подножју Калафата (837 m) и странама Грбавачке реке, између Граца (609 m), Лиљака (727 m) и Бајтарице (724 m), 13 кm западно од Сврљига. Црква опслужује вернике пет махала (Горња, Доња, Лазаревац, Деспотовац и Станићи).[2] ИсторијаСело Грбавче први пут се помиње у турским дефтерима из 15. века...становништво је српско (слави Светог Јеремију и др.). Садашња црква је подигнута пре Првог светског рата, наводно, на темељима старијег сакралног објекта, испод локалитета Градац, у долини опкољеној оголелим брдима, код мањег слапа на сеоској речици Рипаљки. Прилаз цркви просечен је кроз стену изнад сеоске речице Рипаљке. Према запису у Јеванђељу, штампаном у Москви 1895. године, који се чувају о лалиначкој цркви, црква Свете Тројице у Грбавчу је „подигнута 1911. године на местугде је некада био манастир“. Изнад улазних врата цркве, у малтеру је записано:
Црква Свете Тројице је обновљена 1990. године. Црквена портаОстаци старијег црквеног објекта нису видљиви, а у порти цркве се налази стари конак, са избаченим тремом на четири зида, склон паду и напуштен. Близу црквене је извор са лековитом водом, чија су својства већ доказана у лечењу бубрежних обољења. Мало звоно и црквени барјак за цркву, посвећену Светој Тројици, даривао је црквени хор „Цар Лазар“ крушевачке цркве, који предводи др Зоран Ранђеловић, родом из Грбавча. ЗанимљивостиУ селу Грбавче се налази црквиште Светог Лазара са остацима старе цркве, делимично обновљене 1923. године. На дан Светог Илије, 2007. године, у Грбавчу су постављена звона у новоподигнутом звонику храма Светог Лазара, односно – сеоске цркве познатије под именом Црква Лазарица.[2]
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia