Честин (Кнић)

Честин
Честин;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Општина	Кнић
Становништво
— 2022.	534
Географске карактеристике
Координате	43° 53′ 21″ С; 20° 48′ 56″ И / 43.8892° С; 20.8156° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	378 m
	Честин Честин на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака	KG

Честин је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 534 становника (према попису из 2011. било је 609 становника).^[1] Недалеко од Честина, налазе се остаци утврђења из средњег века.

Историја

Село Честин једно је од најстаријих насеља гружанског краја.

У засеоку Градина налазе се остаци средњовековног града Честина (кота 492), који је подигнут на античким темељима. Средњовековни утврђени град – тврђава Честин, у средњовековној гружанској жупи, први пут у историјским изворима помиње се 1367. на надгробном споменику „Годачичком епитафу” средњовековног властелина који је 34. године владао градом Честином.

Након Косовске битке, октобра 1389. Угари су заузели гружанске тврђаве Честин и Борач, које су Срби уз Турску помоћ повратили. У Српским рукама град Честин је био до 1438. када је освојен и разорен од стране Турака.

Средњовековни драгуљ села Честина свакако је манастир Каменац, кога је по традицији подигао деспот Стефан Лазаревић у периоду 1416-1426. Манастир Каменац вековима одолева времену, био је духовни стожер гружанског краја у ропству под Турцима, парохијска црква за велики број гружанских села у 19. веку. Манастирска црква вековима је славила Ваведење, а од краја 19. века слави Малу Госпојину.

Село Честин је наследило име града тј. Честинске тврђаве, чији се остаци налазе у сеоском атару. Честин се као село први пут помиње у турским пописима крајем 15.века. Село Честин се помиње у аустријским пописима из периода 1718-1739.

По усменом предању, део становништва села Честина је порекла источне Херцеговине, и старе Рашке, а у мањој мери са Косова тачније северне и западне Метохије.

Међу првим школама у ослобођеној Србији отворена је прва школа у Гружанском крају у Честину (код манастира Каменца) 1818. године.

Током 19. и 20. века Честин је изнедрио многе војсковође, државнике и много умних људи различитих струка. Сеоска литија слави се првог дана Васкрса. Споменик палим ратницима је подигнут 1936.^[2]

У селу су поред сеоског туризма развијени и излетнички и ловни туризам. У Честину и његовој непосредној близини очуван је велики број старих зграда народног градитељства који дају посебну драж овом крају. Овде се налази Кућа Петра Туцаковића у Честину.

Демографија

У насељу Честин живи 555 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (43,4 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 233 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,87.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.391
1953.	1.346
1961.	1.219
1971.	1.004
1981.	929
1991.	768	745
2002.	674	703
2011.	609
2022.	534

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	672	99,70%
непознато	2	0,29%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	1	1
80+	7	19
75—79	13	21
70—74	36	43
65—69	21	27
60—64	22	17
55—59	22	26
50—54	16	22
45—49	22	22
40—44	22	21
35—39	22	13
30—34	22	17
25—29	14	22
20—24	18	15
15—19	19	14
10—14	20	14
5—9	19	14
0—4	12	18
Просек :	43,4	47,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	251	276	290	269	270	249	233

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	62	64	30	33	20	14	7	3	0	0	2,87

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	277	73	172	21	11
Женски	300	37	176	78	9
УКУПНО	577	110	348	99	20

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	147	55	0	1	48
Женски	95	55	0	0	17
Укупно	242	110	0	1	65

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	1	10	2	18
Женски	0	2	2	2	2
Укупно	1	3	12	4	20

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	4	3	1
Женски	0	0	1	8	3
Укупно	1	0	5	11	4

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	1
Женски	0	0	0	3
Укупно	1	0	0	4