Човјек који је волио спроводе
„Човјек који је волио спроводе“ је југословенски филм из 1989. године.[1] Режирао га је Зоран Тадић, а сценарио су писали Дубравко Јелачић-Бужимски и Павао Павличић.[2] РадњаСтарог планинара неко гурне са зидина у провалију. Тај догађај изазива говоркања на спроводу, ком присуствује и библиотекар Филип Станић. Он живи једноличним животом осамљеног дошљака у провинцијском градићу. Уверен у неизбежност судбине, креће се у кругу библиотеке, перионице и гостионице где једе, сусрећући увек исте људе. Но, сви су ти односи тек површни, незаинтересована познанства, било да је реч о удварању позајмљивачице књига Зденке, петизирању комшинице Јелице или наклапањима чистачице Марије, старе праље и гостионичара Драгеца. Једина страст у Филиповом досадном животу су редовни одласци на спроводе. Након повратка с последњег испраћаја настрадалог планинара Јуре, док је с прозора своје подстанарске собе посматрао вечерњи трг, Филипову пажњу привлачи љубавни пар у паркираном аутомобилу. Већ следећег јутра сазнаје да је жена из аутомобила очекивана нова директорка библиотеке Елза Зупан. Њена појава у њему буди давно угасле осећаје. Филип првобитно дискретно покушава придобити Елзину наклоност, а потом и одлучније, не скривајући антипатију према њеном љубавнику Хинку, ожењеном велеградском каријеристи. У међувремену, кад под необичним околностима премине и локални пијанац Габрек, мештани постају сумњичави, повезујући Габрекову смрт са смрћу планинара Јуре. Улоге
Награде
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia