Шалмај * Rhaita[2] * Suona[3] * Sopila[4] * Zurna[5] ⓘ. Шалмај (итал. cennamella, енгл. shawm; фр. chalumeau, нем. Schalmei)[6] је оријентални музички инструмент из породице дрвених дувачких инструмената са двоструким тршчаним језичком.[7] Историјат шалмаја Шалмај је веома старог порекла. На њему се свирало у Европи у време средњег века и ренесансне,[8] од крајa 13. века до 17. века. Стигао је у Европу под арапским утицајем. Као развијен облик оријенталне зурле, шалмај се сматра претечом данашње обое, са којом је веома сличан по звуку. Он се сматра и претечом данашњег кларинета. Као и на модерној обои, шалмај се свира дувањем у двоструки тршчани језичак. Обично је направљен из једног комада дрвета, са проширењем на крају у облику левка (као на труби). Звучи веома гласно, продорно и грубо, па се углавном користи/о на отвореном. У Немачкој шалмај се зове Schalmei или Pommer. Прва реч вероватно долази од лат. речи calamus што значи „трска“ или „стабљика“. У Европи су свиране многе врсте шалмаја и имали су различита имена. Почетоком 16. века било је неколико различитих величина шалмаја, од сопрана до баса.[9] Употреба шалмаја данасИнструменти слични средњовековном шалмају могу се и данас чути у многим земљама. На њима обично свирају улични музичари или војни оркестри. У многим земљама Азије шалмајска техника свирања обухвата и кружно дисање које омогућава континуирано свирање, без паузе за узимање ваздуха. Данас се производе и школски примери шалмаја[10] који су једнотршчани дрвени дувачки инструменти (као кларинет и саксофон) са кљунастим усником[11]. То је уједно и народни инструмент. Ова врста шалмаја има две клапне и исти усник, повезницу и трску (једноструки језичак), као кларинет, што се види на следећој слици:
Шалмај у Србији и њеној околиниУ Србији и околини, шалмај се јавља у три облика и то у:
Види јошСпољашње везеРеференце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
