Шатлевортов рогоз

Шатлевортов рогоз
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Monocotyledones
Кладус:	Commelinids
Ред:	Poales
Породица:	Typhaceae
Род:	Typha
Врста:	T. shuttleworthii
Биномно име
	Typha shuttleworthii; Koch & Sond.

Шатлевортов рогоз је вишегодишња биљка (лат. Typha shuttleworthii) из фамилије рогоза (лат. Typhaceae). Род Typha је космополитског распрострањења и обухвата око 40 врста. На територији Србије расте 6 врста: T. angustifolia, T. domingensis, T. latifolia, T. laxmannii, T. minima и T. shuttleworthii.^[1]^[2]^[3]

Опис врсте

T. shuttleworthii је зељаста биљка са пузећим ризомом. Стабљика ја висока 1-1,5 m и широка око 5mm. Листови су уско линеарни, у пресеку равни. Широки су углавном до 1 cm, ређе 1,5 cm, најчешће жутозелени. Мушка и женска цваст су спојене у терминалну јединствену цваст. Женска цваст дупло дужа у односу на мушку. Мушки цветови су са простим длакама. Прашничке кесице дуге 0,5-2 mm, а поленова зрна груписана у тетраде. Егзина поленовог зрна благо избраздана. Женски цветови без љуспица, са 5-25 длака на дршци тучка. Стубић је једнаке дужине или краћи од длака, па је цваст након прецветавања сјајна и сребрне боје. Цвета у јулу и августу, а опрашује се помоћу ветра. Ова врста плодоноси од августа до октобра, а расејава се такође помоћу ветра. Размножава се семенима и вегетативно, помоћу ризома.^[2]^[4]

Станиште и распрострањење

Ова врста има емерзну животну форму и расте на замочвареној подлози, често на обалама и у плиткој води бара, језера и мочвара. Може са наћи у заједници Typhaetum schutleworthii у барама у појасу букових шума.^[4] Широко је распрострањена у Европи, ареал обухвата Француску, јужну Немачку, северну Италију, Балканско полусотрво и јужне Карапате. У Србији је први пут детектована у околини Новог Сада, Крагујвца, Сјеници и на Кукавици. Каснијим истраживањем током 21. века пронађена је на Старој планини, Озрену, Јеловој Гори, Тари, Радану и Голији. Такође се наводи да расте у околини Бора, Сврљига и Босилеграда.^[5]

Угроженост и заштита врсте

Исушивање бара и мочвара у планинским пределима представљају негативне факторе који утичу на ову врсту. Зато је она законом заштићена у Србији и има статус строго заштићене врсте. Ова врста се налази у Црвеној књизи флоре Србије, али такође и у Црвеним кљигама и листама других држава (Аустрија, Грчка, Бугарска, Лихтенштајн, Словачка). Наводи се да је овај таксон изумро у Мађарској.^[4]^[6]

Галерија

Хабитус
Цваст

Референце

^ Јосифовић, М. (1976). Флора СР Србије 8. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 488-489.
^ ^а ^б Сарић, М.; Диклић, Н. (1986). Флора СР Србије 10. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 255-256.
^ Uotila, P.; Raus, T.; Tomović, G.; Niketić, M. (2010). „Typha domingensis (Typhaceae) new to Serbia”. Botanica Serbica. 34(2): 111—114.
^ ^а ^б ^в Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 384-386.
^ Sabovljevic, M.; Tomovic, G.; ...; Tamas, G. (2021). „New records and noteworthy data of plants, algae and fungi in SE Europe and adjacent regions, 3”. Botanica Serbica. 45(1): 119—127.
^ Kapitonova, O. A.; Platunova, G. R.; Kapitanov, V. I. (2015). „The distribution, biological and ecological features of Typha shuttleworthii (Typhaceae) in the Vyatka-Kama Cis-Urals, Russia”. American Journal of Plant Sciences. 6(02): 283.

Спољашње везе

Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива

Црвена књига флоре Србије
Овај таксон је убележен у Црвену књигу флоре Србије услед своје угрожености или нестанка са територије Србије.