Шаља (племе) Шаља је малисорско племе и регија у северној Албанији, у долини реке Шаља, у области Доњи Дукађин (Доњи Пилот). Племе се први пут спомиње 1634. године, а усмена традиција и археологија потврђују да су се њихови преци емигрирали у долину. Крајем 19. века племе је било католичко и имало је 3.000 припадника. Данас потомака Шаљања има свуда по Косову. ЕтимологијаПрема речима албанолога Роберта Елсија, њихово име потиче од албанске речи shalës(inë), што у преводу значи "неплодно земљиште".[1] Име Шаља се први пут спомиње на италијанском језику 1634. године као Скиала.[1] Према легенди Шаљани имали су заједничког претка са Шошима и Мирдитама (од три брата потичу, један је имао седло (алб. shalë), други је имао сито (алб. shoshë), а трећи, који није имао ништа, желео је да са својом браћом има добар дан (алб. mirëdita)).[2] Географија Племе се налази у северној Албанији, у долини реке Шаље, северно од реке Дрим и јужно од села Тети, у планинском региону Дукађини, у пограничном појасу између Црне Горе и Албаније.[3] Племе Шаља је подељено на четири бајрака тј. братства, Тети, Пецај, Лотај и Лекај, или три бајрака: Шаља, Гимај и Тети, а друга два бајрака сматрају себе племенима.[4] Од последње деценије 18. века, у косовску регију и северозападну Македонију су почеле да се насељују породице из албанских племена, међу којима су у великом броју и Шаљани.[5] Најинтензивнија фаза ове миграције била је између средине 18. века и 1840. године.[5] Ово је довело до поделе многих племена, укључујићи Шаље.[5] .JPG) Данас на Косову, Шаљана има у Вучитрну, Митровици и Трепчи у брдовитом пределу под називом Шаљска Бајгора, а Бајгора има 37 насеља. Подељени су у четири братства (алб. vllazni): Гима, Пецај-Пеци, Малети и Лопчи. Шаљана има доста у Истинићу, Горњој Луци, Стрелцу и Улату код Дечана, у Клини и Дреници.[6] Шаљани заједно са Кастратима и Шкријељима који су емигрирали у Ругову су ушли у фис Кељменди.[7] ИсторијаПореклоПрема легенди предак Шаљана био је Зог Дити, који је имао браћу Марк Дита из Шоша и Мир Дита из Мирдите.[8] Постоје и друге теорије о оснивачу племену.[8] Резултати историјских и археолошких истраживања потврђују предања према којима су се преци Шаљана населили у Шаљу пре неколико векова.[9] Неки извори говоре да су се преци Шаљана досељени у Албанију из регије Кучи (данашња Црна Гора), због чега себе сматрају за Куче.[10] Племе Шаља била је у сукоби са племеном Гаши све до 1879. године, када је султановим наређењем сукоб прекинут.[11] Иван Јастребов је пишући о области Доњи Дукађин (Доњи Пилот) записао и да се племе Шаљани у Доњи Дукађин доселило из села Широка. Предање потврђује и то што породица барјактара носи надимак Лади, а са истим надимком постоји и у доба Јастребова, породица у Широки - Владан (словенско име). Племе Шаља је настало од четворице браће који су се првобитно ту населили. Племе је и састављено од четири братства.[12] Османски период За време касног османског периода, племе Шаља је било искључиво католичко и било је познато албанско племе.[13] Племе Шаља тврди да има четири барјактара.[13] Након младотурске револуције 1908. године и касније обнове османског устава, племе Шаља је дало бесу да ће да подржи устав и неће бити крвне освете између њих и осталих племена до 6. новембра.[14] Године 1910. заједно са осталим албанским племенима, Шаље су се прикључиле албанској побуни 1910. године, а борба између и османлијских снага на челу са Шевкет Тургут-пашом који је покушавао да стигне до Скадра била је жестока.[15][16] Током албанског устанка 23. јуна 1911. године албанска племена и други револуционари окупили су се у Црној Гори и израдили меморандум Гече који је захтевао да Албанци имају социополитичка и језичка права, меморандум су потписали двојица Шаљана.[17] У каснији преговорима са Османлијама, амнестија је додељена племенима са обећањима османске владе да ће изградити једну до две основне школе у нахији Шаља и исплатити зараде наставницима који ћем бити додељени.[17] Независна АлбанијаГодине 1913. племе Шаља се придружила црногорским снагама током опсаде Скадра. Када су их црногорске снаге почеле разоружати након што су освојили град, Шаљани су се побунили.[18] Године 1918. аустроугарски попис је забележио 431 домаћинства и 2.512 становника, који су насељавали околину Абата, лекаја, Лотаја, Ненмаврика, Никаја, Печаја и Техе.[19] Године 1926. племе Шаља и Шоши су се поново побуниле, али су ову побуну угасили жандарми на чијем је челу био Мухарем Бајрактари и борци из Дибре и Мата.[20] После Другог светског рата, комунисти су присиљавали националистичке снаге Албаније да се повуку у Шаљу, коју су контролисали током 1945. и 1946. године.[21] Економија Чланови племена Шаља су били врло вешти у наводњавању.[22] Бранислав Нушић је забележио да је Шаља једно од најсиромашнијих племена у Албанији, са изузетком од око 400 породица које су живеле у селу Истинић, код Дечана и осталим деловима Косова.[23] Религија и обичаји Свети покровитељ племена Шаље је свети Јован Еванђелист, којег прослављају 27. децембра. Вероисповест племена била је католичка, док је племе имало 3.000 припадника крајем 19. века.[24] Потомци Шаљана на Косову су данас углавном муслимани.[25] У Шаљи, Никају и Мерути су постојали обичаји који су постали закон. Дечак од 12 година почиње носити пиштољ, а у другим местима са 15 година, а друго оружје са 17 година. У Доњем Пилоту се у доба Јастребова није могло видети мушкарца (како млађег тако и старијег) без пушке, а без пиштоља ни трена. При рату пола мушкараца иде у рат, а пола остаје код куће.[26] Познати
Галерија
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
