Шведско-француски период тридесетогодишњег рата

Шведско-француски период тридесетогодишњег рата
Део тридесетогодишњег рата
Европа после Вестфалског мира 1648.
Време 28. април 1635. - 24. октобар 1648. Место Свето римско царство, Краљевина Француска, Италија, Холандија Узрок Француска интервенција у тридесетогодишњем рату. Исход пораз Хабсбурга и Католичке лиге, победа Француске и Шведске Територијалне промене Вестфалски мир: Шведска заузела Померанију, а Француска Алзас.
Сукобљене стране
Шведска  Краљевство Француска  Холандија Немачки протестанти	Хабсбуршка монархија Шпанска империја  Баварска Католичка лига  Данска
Команданти и вође
Јохан Банер Ленарт Торстенсон Карл Густав Врангел Луј Конде Бернхард Вајмарски	Јохан Верт Отавио Пиколомини Јохан Георг I Саксонски Франциско Мељо
Јачина
18.000[а] 50.000[1][б] 20.000[2]	23.000[1] 27.000[1]
Жртве и губици
лаки[2]	тешки[2]

Шведско-француски период (1635-1648) је последња, четврта фаза тридесетогодишњег рата. Почела је интервенцијом католичке Француске на страни протестаната, против Хабсбуршке монархије и Шпаније. Завршена је Вестфалским миром, 24. октобра 1648, поразом Хабсбурга и распарчавањем Светог римског царства, док су Француска и Шведска припојиле Алзас и Померанију.^[1][2]

За Француску је пораз Швеђана код Нердлингена (1634) био велика опомена. Ришеље је схватио да даље оклевање од непосредног оружаног ангажовања у тридесетогодишњем рату може Француску довести у ситуацију да остане усамљена у борби против хабсбуршке коалиције. Француска и Шведска потписале су 28. априла 1635. нови уговор о заједничком рату против хабсбуршке коалиције. Том уговору убрзо су пришле Холандија, Мантова, Савоја и Венеција. Француска је, у савезу са Холандијом, објавила 19. маја 1635. рат Шпанији. Вођа немачких протестаната, Бернхард Вајмарски, прихватио се обавезе да уз француску новчану помоћ прикупи око 18.000 људи. Ришеље је, поред тога, успео да испослује продужетак мира између Шведске и Пољске, и да тако обезбеди пуно ангажовање шведске војске на немачком ратишту.^[1]