Статуа која приказује Шиву као космичку плесачицу.Статуа у Бангалору, приказан је Шива како медитира, у мушкој форми.
Шива (санскрит: शिव Śiva, бенгали: শিব, телугу: శివుడు) или Велико божанство (Mahadeva)[1][2][3] је једно од три највиша божанства у Индији, уз Браму и Вишну, представља свето тројство (Тримурти) у хиндуизму.[4][5][6] Шива је некад представљена као мушко, некад као женско божанство, и може узети разне форме. Првобитно божанство ватре, као оживитељице и уништитељке васељене. Представља се са два лица, од којих једно означава плодност, а друго милост. Симболи Шиве су бик Нанди, као и фалусЛинга. У лику Шиве се изражава двовалентност времена - она наизменично ствара и уништава, производи светове и реапсорбују их у вечном збивању, које ће иконографија представити плесним покретом: Шива у руци држи бубањ којим изазива представу о звуку, симболу стварања, а у другој има пламен, ватру која на крају сваког раздобља уништава свемир.[7] Велика мајка је бела и црна, Дурга и Кали, живот и смрт, а смењивањем ове две фазе обезбеђена је трајност.[7] Мантра у славу Шиве гласи Ом Нама Шиваја (Aum Namah Śivāya, деванагаријем: ॐ नमः शिवाय). По њему је назван Шивизам.
Шива је познат као Разарач унутар Тримуртија, хиндуистичког тројства које такође укључује Брахму и Вишнуа.[8][9] У шаивској традицији, Шива је Узвишени Господ који ствара, штити и трансформише универзум.[10][2][3] У шактистичкој традицији оријентисаној на богињу, врховна богиња (Деви) се сматра енергијом и креативном моћи (Шакти) и равноправним комплементарним партнером Шиве.[11][12] Шива је једно од пет еквивалентних божанстава у Панчајатана пуји хиндуистичке традиције Смарта.[13]
Шива има много аспеката, добронамерних и застрашујућих. У добронамерним аспектима, он је приказан као свезнајућијоги који живи аскетским животом на планини Кајлаш,[8] као и домаћин са својом женом Парвати и његово двоје деце, Ганешом и Картикејом. У својим жестоким аспектима, често је приказан како убија демоне. Шива је такође познат као Адијоги (први јоги), који се сматра богом заштитником јоге, медитације и уметности.[14]
Шивини иконографски атрибути су змијски краљ Васуки око његовог врата, украшени полумесец, света рекаГанг, која тече из његове замршене косе, треће око на челу (око које све испред себе претвара у пепео када се отвори), тришула или трозубац као његово оружје и дамару. Обично се обожава у аниконичном облику лингама.[15]
Шива има пре-ведске корене,[16] а лик Шиве је еволуирао као спој различитих старијих неведских и ведских божанстава, укључујући ригведскогбога олујеРудру који такође може имати неведско порекло,[17] у једно главно божанство.[18] Шива је панхиндуско божанство, које Хиндуси широко поштују у Индији, Непалу, Бангладешу, Шри Ланки и Индонезији (нарочито на Јави и Балију).[19]
Tuči, Đuzepe (1982). Istorija indijske filozofije. Beograd: NOLIT.
Apte, Vaman Shivram (1965). The Practical Sanskrit Dictionary (Fourth revised and enlarged изд.). Delhi: Motilal Banarsidass Publishers. ISBN81-208-0567-4.
Arya, Ravi Prakash & K. L. Joshi. Ṛgveda Saṃhitā: Sanskrit Text, English Translation. Parimal Publications, Delhi, 2001, ISBN 81-7110-138-7 (Set of four volumes). Parimal Sanskrit Series No. 45; 2003 reprint: 81–7020-070-9.
Beckwith, Christopher I. (2009), Empires of the Silk Road, Princeton University Press
Chidbhavananda, Swami (1997). Siva Sahasranama Stotram: With Navavali, Introduction, and English Rendering. Sri Ramakrishna Tapovanam. ISBN81-208-0567-4. (Third edition). The version provided by Chidbhavananda is from chapter 17 of the Anuśāsana Parva of the Mahābharata.
Dutt, Manmatha Nath (1905). A Prose English Translation of the Mahabharata: (translated Literally from the Original Sanskrit Text).. Anushasana Parva, Volume 13. Beadon Street, Calcutta: Dass, Elysium Press.
Mallinson, James (2007). The Shiva Samhita, A critical edition and English translation by James Mallinson. Woodstock, NY: YogVidya. ISBN978-0-9716466-5-0.
Marchand, Peter (2007). The Yoga of Truth: Jnana: The Ancient Path of Silent Knowledge. Rochester, VT: Destiny Books. ISBN978-1-59477-165-1.
Marshall, John (1996). Mohenjo-Daro and the Indus Civilization. Asian Educational Services; Facsimile of 1931 ed edition. ISBN8120611799.
Mate, M. S. (1988). Temples and Legends of Maharashtra. Bombay: Bharatiya Vidya Bhavan.
Nath, Vijay (2001), „From 'Brahmanism' to 'Hinduism': Negotiating the Myth of the Great Tradition”, Social Scientist, 29 (3/4): 19—50, JSTOR3518337, doi:10.2307/3518337
Parmeshwaranand, Swami (2004). Encyclopaedia of the Śaivism, in three volumes. New Delhi: Sarup & Sons. ISBN8176254274.
Sharma, Ram Karan (1996). Śivasahasranāmāṣṭakam: Eight Collections of Hymns Containing One Thousand and Eight Names of Śiva. Delhi: Nag Publishers. ISBN81-7081-350-6. This work compares eight versions of the Śivasahasranāmāstotra with comparative analysis and Śivasahasranāmākoṣa (A Dictionary of Names). The text of the eight versions is given in Sanskrit.
Sivaramamurti, C. (1976). Śatarudrīya: Vibhūti of Śiva's Iconography. Delhi: Abhinav Publications.