Штампарија у манастиру Мркшина црква

Штампарија Мркшина црква

страница књиге Београдско четворојеванђеље, штампане 1562
Статус	неактивна
Оснивач	јеромонах Мардарије
Матична држава	Османско царство
Седиште	Косјерић
Кључни људи	јеромонах Мардарије

Штампарија Мркшина црква је била штампарска кућа основана 1562. године у данашњем селу Памбуковица (претходно Паунова Буковица).[1] Штампарија је почела са радом непосредно након гашења Београдске штампарије и издала је две књиге — Четворојеванђеље (1562) и Триод Цветни (1566).^[1] Постојала је све до 1567. године, док је Османлије нису срушили заједно са манастиром.

Данас нема података о тачном месту где се налазила штампарија. Постоји неколико теорија о локацији манастира и штампарија, али долазано је да су се они налазили у Косјерићу.^[2] Једне од могућих локација су изнад седишта општине Косјерић и код ушћа река Скрапеж и реке Кладоробе.^[3]

Књиге које су прављене у штампарији Мркшина црква је штампао и дорађивао јеромонах Мардарије.^[4] По изворима, Мардарије је био инспирисан кнезом Радишом Дмитровићем и Тројаном Гундулућем, који су радили у Београдској штампарији.^[5] Јеванђеље великог формата као минеј (са "предисловљем Теофилакта бугарског архиепископа") из Богородичине цркве у Сарајеву, настало је "трудом и подвигом" кнеза Радише Дмитровића, а штампао је јеромонах Мардарије (из Мркшиног манастира) 4. августа 1552. године у Београду. Било је то за време великог Амур султана Сулејмана.^[6] Након затварања Београдске штампарије, Мардарије је преместио штампарију из Београда, у манастир Мркшина црква, а у њој су штампане две књиге :

• Четворојеванђеље, 1562. године и
• Триод Цветни, 1566. године.

Књига Триод Цветни је била препознатвљива јер је у њој Мардарије фигуралне мотиве преставио орнаментима. Ова књига је одштампана 1. септембра 1566. године од стране Мардарија, свештеника Живка и ђака Радула.^[7] Ово је била уједно и последња штампана књига у штампарији Мркшина црква.^[8]

Османлије су 1567. године запалили цркву и штампарску кућу, а монаси су одатле отишли у манастир Рача, баш као и монаси из штампарске куће Ружно, који су од Османлија тамо побегли 1537. године. Од тада све до 1831. године у Србији нису постојале штампарије.^[9]

Два примерка Четворојеванђеља која су штампана у манастиру Мркшина црква су сачувана у манастиру Света Тројица у Пљевљима, један примерак у манастиру Ждребаоник у Даниловграду и два у Цетињском манастиру.^[10]