Штулац је насеље у Србији у општини Лебане у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 185 становника.
Историја
У близини села Штулац налази се познати рановизантијски локалитет Царичин град (Јустинијана Прима). Североисточно од Царичиног града, поред штулачког сеоског гробља, налазила се и још једна, знатно мања рановизантијска тврђава, чији су остаци пронађени на месту каснијег подизања цркве Светог Илије. Због свог четвороугаоног облика и близине Царичином граду, поједини истраживачи су указали на могућност да се управо на тој локацији налазио Таурисион, родно место цара Јустинијана I (527-565), које је описао историчар Прокопије, а тим поводом је указано и на потребу за предузимањем додатих археолошких истраживања.
Демографија
У насељу Штулац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,9 година (44,0 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Становништво према полу и старости[6]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
7 |
80+ |
5 |
|
|
5 |
75—79 |
5 |
|
|
11 |
70—74 |
15 |
|
|
12 |
65—69 |
19 |
|
|
21 |
60—64 |
17 |
|
|
13 |
55—59 |
10 |
|
|
15 |
50—54 |
10 |
|
|
14 |
45—49 |
14 |
|
|
9 |
40—44 |
6 |
|
|
7 |
35—39 |
14 |
|
|
4 |
30—34 |
10 |
|
|
8 |
25—29 |
11 |
|
|
9 |
20—24 |
6 |
|
|
5 |
15—19 |
10 |
|
|
9 |
10—14 |
13 |
|
|
10 |
5—9 |
12 |
|
|
18 |
0—4 |
5 |
|
|
11 |
Просек : |
44,0 |
|
|
43,8 |
|
Види још
Референце
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
- Дероко, Александар; Радојчић, Светозар (1950). „Византиске старине у Јабланици и Пустој Реци” (PDF). Старинар. 1: 175—181.
- Ерцеговић-Павловић, Славенка; Костић, Десанка (1988). Археолошки споменици и налазишта лесковачког краја. Београд; Лесковац: Археолошки институт; Народни музеј.
- Ivanišević, Vujadin; Bugarski, Ivan; Stamenković, Aleksandar (2019). „The Outer Forts of Caričin Grad: Visualisation of Digital Terrain Models and Interpretation” (PDF). Старинар. 69: 297—316.
- Кондић, Владимир; Поповић, Владислав (1977). Царичин град: Утврђено насеље у византијском Илирику. Београд: САНУ.
- Милинковић, Михаило (2015). Рановизантијска насеља у Србији и њеном окружењу. Београд: Досије студио.
- Stamenković, Sonja (2013). Rimsko nasleđe u Leskovačkoj kotlini. Beograd: Arheološki institut.
Спољашње везе