Шумска трептељка

Шумска трептељка
	Шумска трептељка; Anthus trivialis; Калемегдан, Београд, Србија
	Песма шумске трептељке Девон, Енглеска
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Passeriformes
Породица:	Motacillidae
Род:	Anthus
Врста:	A. trivialis
Биномно име
	Anthus trivialis; (Linnaeus, 1758)
	Ареал Anthus trivialis Ареал гнежђења Пролазница Ареал зимовања
Синоними
	Alauda trivialis; (Linnaeus, 1758);

Шумска трептељка (лат. Anthus trivialis) је мала птица певачица која се гнезди широм већег дела Европе и Палеарктика, све до Источносибирских планина на истоку. То је птица селица на велике удаљености, која зими мигрира у Африку и јужну Азију. Научно име потиче из латинског језика anthus што је назив мале птице травнатих подручја, а специфични епитет trivialis значи „обична“.

Станиште за гнежђење су отворене шуме и жбуње. Гнездо се поставља на земљу и обично се полаже 4-6 јаја. Ова врста је инсектоједа као и њени сродници, али ће јести и семе.

Таксономија

Шведски природњак Карл fon Лине је формално описао шумску трептељку 1758. године у десетом издању своје „Systema Naturae“ под биномним називом Alauda trivialis . Карл фон Лине је дефинисао локалитет у Шведској.^[2] Специфични епитет trivialis је латинског порекла и значи „уобичајен“ или „обичан“, а од латинског trivium значи „јавна улица“.^[3] Шумска трептељка се сада сврстава у род Anthus који је 1805. године увео немачки природњак Јохан Матеус Бехштајн.^[4]^[5]

Препознају се две подврсте:^[5]

Anthus trivialis trivialis (Linnaeus, 1758) - гнезди се широм Европе до југозападног Сибира, северног Ирана и Турске, источног Казахстана, јужноцентралног Сибира, Монголије и северозападне Кине; зимује у Индији и Африци. Укључује предложену подврсту Anthus trivialis sibiricus
Anthus trivialis haringtoni (Witherby, 1917) - гнезди се у северозападним Хималајима; зимује у централној Индији

Опис

Шумска трептељка је мала трептељка која подсећа на ливадску трептељку (Anthus pratensis). То је неупадљива врста, са смеђим пругама изнад и црним ознакама на белим доњим деловима тела и жућкастим грудима испод. Може се разликовати од нешто мање ливадске трептељке по тежем кљуну и већем контрасту између жућкастих груди и белог стомака. Шумска трептељка чешће седи на дрвећу.

Оглашавање је "spek", за разлику од слабог оглашавања њеног рођака. Песма у лету је непогрешива. Птица се уздиже на краткој удаљености од дрвета, а затим се спушта чврстим крилима, а песма постаје продужена пред крај.

Животни циклус

средина септембра до средине априла: живи у подсахарској Африци
средина априла до почетка маја: мигрира и стиже у земље попут Уједињеног Краљевства
почетак маја до августа: сезона гнежђења, два легла
Од августа до средине септембра: лети назад у сахарску Африку

Распрострањеност и станиште

Шумска трептељка се размножава у стаништима са шумовитом компонентом, укључујући низијске вресове и шипражје. Најчешћа је у отвореним шумама које се граниче са вресиштима или у отвореним структурираним храстовим шумама – отуда потреба за великим проређивањем како би се створила празна структура. Преферира дрвеће средње величине са ниском крошњом, где постоји ниско растуће жбуње и купине ниже од 2 метра, тако да је хоризонтална видљивост релативно добра. Воли мозаик траве и папрати, али не и јако испашене кратке травњаке, па се пожељно користи лагана до умерена испаша.^[6]

Понашање

Гнежђење

Шумска трептељка се гнездие на земљи међу травом или вресом . Гнездо гради женка. Женка излеже 4 до 6 јаја. Јаја се излегу након 12-14 дана. Птиће хране оба родитеља и напуштају гнездо након 12-14 дана. Гнезда понекад напада обична кукавица (Cuculus canorus).^[6]