Ada (програмски језик)

Ada
Ada
Актуелна верзија	Ada 2012 TC1
Датум актуелне верзије	1. фебруар 2016.; пре 9 година
Имплементације	AdaCore GNAT,; Green Hills Software,; PTC, Inc.,; MapuSoft,; DDC-I
Утицаји	ALGOL 68, Pascal, C++ (Ada 95), Smalltalk (Ada 95), Modula-2 (Ada 95) Java (Ada 2005), Eiffel (Ada 2012)
Утицао на	C++, Chapel, Drago, Eiffel, Griffin, Java, Nim, ParaSail, PL/SQL, PL/pgSQL, Python, Ruby, Seed7, SPARforte, Sparkel, SQL/PSM, VHDL
Веб-сајт	www.adaic.org

Ада је структурални, статички типификовани, императивни, и објектно-оријентисани програмски језик високог нивоа, заснован на Паскалу и другим језицима. Пројектовало га је Министарство одбране САД, крајем седамдесетих година 20. века, са циљем да буде примарни језик овог министарства. Он има уграђену језичку подршку за контрактни дизајн, изузетно снажну типификацију, експлицитну паралелност извршења, синхроно преношење порука, заштићене објекте и недетерминизам. Ада побољшава сигурност и одрживост кода користећи компајлер за проналажење грешака ради редуковања појаве грешака током извршавања. Ада је међународни технички стандард који су заједнички дефинисали Међународна организација за стандардизацију (ISO) и Међународна електротехничка комисија (IEC). Према подацима из 2020. године, стандард, који се неформално назива Ада 2012,^[12] је ISO/IEC 8652:2012.^[13]

Занимљиво је да је назив дат по Ејди Бајрон, грофици од Лавлејса, која се често наводи као Ада, кћерки енглеског песника лорда Бајрона и Анабеле Милбанк. Бавећи се математиком, Ејда се, као асистенткиња Чарлса Бабиџа, заинтересовала за пројекат аналитичке машине, која се сматра првим механичким рачунаром у деветнаестом веку, а Ејда првим програмером.^[14]^[15]

Историја

Ада је дизајнирана као одговор на захтев да се направи заједнички језик вишег нивоа за све одбрамбене апликације. У такмичењу за нови језик победио је тим Jean Ichbiah-a u "Honeywell Bull"-u.

Ада је ANSI i ISO стандард (Reference Manual for the Ada Programming Language, ANSI/MIL-STD-1815A-1983)

Такође Ада претходи открићу објектно оријентисаног дизајна. Међутим она подржава многе стратегије ОО дизајна и пружа подршку за констуркцију апстрактних типова податка (објектно оријентисана Ада - "Ada 95").

Битно својство Ада језика је "multitasking" или "multithreading". "Multitasking" омогућава мултипрограмирање једном кориснику тако што му омогућава истовремено извршавање већег броја програма.

Синтакса је једноставна, конзистентна и читљива. На пример "if x > 0 then y := 0; end if;" дакле, неправилно би било "if x > 0 then y := 0;" завршетак мора бити са "end if;".

"Hello, world!"

with Ada.Text_IO;
 
procedure Hello is
begin
  Ada.Text_IO.Put_Line("Hello, world!");
end Hello;

Дијалекти

Ada 83, Ada 95, Ada 2005

Утицаји

ALGOL 68, Pascal, C++ (Ada 95), Smalltalk (Ada 95), Java (Ada 2005)

Програмски језик Ада на: C++, PL/SQL, VHDL

Види још

„Ada Programming/Tutorials”. Архивирано из оригинала 12. 01. 2008. г. Приступљено 21. 09. 2018.
Ada programming language

Референце

^ „Technical Corrigendum for Ada 2012 published by ISO”. Ada Resource Association. 2016-01-29. Приступљено 2016-02-23.
^ „Consolidated Ada 2012 Language Reference Manual”. Ada Conformity Assessment Authority. Архивирано из оригинала 2016-03-03. г. Приступљено 2016-02-23.
^ „Technical Corrigendum 1 for Ada 2012”. Ada Conformity Assessment Authority. Архивирано из оригинала 2016-03-02. г. Приступљено 2016-02-23.
^ „Download GNAT Community Edition”. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 23. 05. 2020.
^ „PTC ObjectAda”. PTC.com. Приступљено 2014-01-27.
^ „MapuSoft Ada-C/C++ changer”. 23. 5. 2019. , formerly known as "AdaMagic with C Intermediate"
^ „AdaMagic with C Intermediate certificate”.
^ „Chapel spec (Acknowledgements)” (PDF). Cray Inc. 2015-10-01. Архивирано из оригинала (PDF) 05. 02. 2016. г. Приступљено 2016-01-14.
^ „Drago”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2020. г. Приступљено 23. 05. 2020.
^ „The Griffin Project”.
^ „SPARforte”.
^ Ganssle, Jack (2013-05-29). „Ada Resource Association – News and resource for the Ada programming language”. Adaic.org. Приступљено 2013-06-14.
^ „ISO/IEC 8652:2012 Information technology – Programming languages – Ada”. International Organization for Standardization. Приступљено 2012-12-23.
^ „The Ada Programming Language”. University of Mich. Архивирано из оригинала 22. 5. 2016. г. Приступљено 27. 5. 2016.
^ Fuegi, J; Francis, J (2003). „Lovelace & babbage and the creation of the 1843 'notes'”. IEEE Annals of the History of Computing. 25 (4): 16—26. doi:10.1109/MAHC.2003.1253887.