Azot tetroksid

Diazot tetraoksid
Full structural formula	Space-filling model
Nazivi
	IUPAC naziv Diazot tetraoksid
	Drugi nazivi Azot(II) kiseonik(-I)
Identifikacija
CAS broj	10544-72-6 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:29803 ;
ChemSpider	23681 ;
ECHA InfoCard	100.031.012
EC broj	234-126-4
PubChem C ID	25352;
RTECS	QW9800000
UN broj	1067
	SMILES [O-][N+](=O)[N+]([O-])=O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	N2O4
Molarna masa	92,011 g/mol
Agregatno stanje	bezbojna tečnost
Gustina	1,443 g/cm3 (tečnost, 21 °C)
Tačka topljenja	−11.2°C (261.9 K)
Tačka ključanja	21.1°C (294.3 K)
Rastvorljivost u vodi	reaguje
Napon pare	96 kPa (20°C)
Indeks refrakcije (nD)	1.00112
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	planarna, D2h
Dipolni moment	nula
Termohemija
Standardna molarna entropija So298	150.38 J K−1 mol−1
Std entalpija; formiranja (ΔfH⦵298)	-19.5 kJ/mol
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	MSDS
EU klasifikacija (DSD)	Veoma toksičan (T+); Korozivan (C)
R-oznake	R26, R34
S-oznake	(S1/2), S9, S26, S28, S36/37/39, S45
NFPA 704	0 3 0
Tačka paljenja	nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodne azotni oksidi	azot suboksid; azot monoksid; azot trioksid; azot dioksid; azot pentoksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Diazot tetraoksid (azot tetroksid, azot peroksid) je hemijsko jedinjenje N₂O₄. On je koristan reagens u hemijskoj sintezi. On formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.

Diazot tetroksid je moćan oksidans, te je stoga veoma toksičan i korozivan. {N₂O₄} je oksidans за хиперголиину смесу sa različitim formama hidrazina (нпр. tečno gorivo UDMH). Oni sagorevaju kad dođu u kontakt bez izvora paljenja. To ga čini popularnim sastojkom smesi za tečni raketni motor.

Struktura i osobine

Diazot tetroksid formira ravnotežnu smešu sa azot dioksidom.^[4]

Ovaj molekul je planaran sa dužinom N-N veze od 1.78 Å i N-O veze od 1.19 Å. Za razliku od NO₂, N₂O₄ je dijamagnetičan.^[5] On je bezbojan ali izgleda kao smeđe žuta tečnost usled prisustva NO₂ nastalog ravnotežom:

N₂O₄ ⇌ 2 NO₂

Više temperature potiskuju ravnotežu ka azot dioksidu.

Hemijske reakcije

Međuproizvod u proizvodnji azotne kiseline

Azotna kiselina se proizvodi u velikim razmerama putem N₂O₄. Ovaj molekul reaguje sa vodom i daje azotastu kiselinu i azotnu kiselinu:

N₂O₄ + H₂O → HNO₂ + HNO₃

Koproizvod HNO₂ se nakon zagrevanja disproporcioniše do NO i azotne kiseline. Kad je izložen vazduhu, NO se konvertuje nazad u azot dioksid:

2 NO + O₂ → 2 NO₂

Nastali NO₂ (i N₂O₄) se moze vratiti u ciklus.

Sinteza metalnih nitrata

N₂O₄ se ponaša kao so [NO⁺][NO₃⁻], koja je jak oksidans:

2 N₂O₄ + M → 2 NO + M(NO₃)₂

gde je M = Cu, Zn, oo Sn.

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „International Chemical Safety Card”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2005. г. Приступљено 17. 12. 2011.
^ Henry A. Bent Dimers of Nitrogen Dioxide. II. Structure and Bonding Inorg. Chem., 1963, 2 (4), pp 747–752
^ Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] „International Chemical Safety Card”. Архивирано из оригинала 08. 09. 2005. г. Приступљено 17. 12. 2011.

[4] Henry A. Bent Dimers of Nitrogen Dioxide. II. Structure and Bonding Inorg. Chem., 1963, 2 (4), pp 747–752

[5] Holleman, A. F.; Wiberg, E. "Inorganic Chemistry" Academic Press: San Diego, 2001. ISBN 978-0-12-352651-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]