DIN (стандард)

Немачки национални завод за стандардизацију
Немачки национални завод за стандардизацију
	Зграда седишта Немачког завода за стандардизацију у Берлину
Скраћеница	DIN
Датум оснивања	22. децамбра 1917.
Тип	нон профит
Намена	национална стандардизација
Седиште	Берлин,; Немачка
Службени језици	немачки
Председник	Dr. Albert Dürr
Веб-сајт	www.din.de

DIN (нем. DIN Deutsches Institut für Normung e.V.) је немачки национални завод за стандардизацију^[1]^[2] и представник Немачке у европским и интернационалним организацијама за стандардизацију, као на пример ISO, CEN, IEC и CENELEC.

Тренутно постоји око тридесет хиљада DIN стандарда који покривају готово сваку технолошку област.

Историја

Основан 1917. као Normenausschuß der deutschen Industrie (NADI, „Комитет за стандардизацију немачке индустрије“), NADI је преименован уDeutscher Normenausschuß (DNA, „Немачки комитет за стандардизацију“) 1926. како би се одразило да се организација сада бави питањима стандардизације у многим поља; односно, не само за индустријске производе. Године 1975. поново је преименован у Deutsches Institut für Normung, или 'DIN' и признат је од стране немачке владе као званично тело за националне стандарде, које представља немачке интересе на међународном и европском нивоу.

Акроним „DIN“ се често погрешно шири као Deutsche Industrienorm („Немачки индустријски стандард“). Ово је у великој мери последица историјског порекла DIN-а као „NADI“. NADI је заиста објавио своје стандарде као DI-Norm (Deutsche Industrienorm). На пример, први објављени стандард био је 'DI-Norm 1' (о конусним иглицама) 1918. Многи људи још увек погрешно повезују DIN са старом конвенцијом именовања DI-Norm.

Један од најранијих, и вероватно најпознатији, је DIN 476^[3] — стандард који је 1922. увео А-серију величина папира^[4] — усвојен 1975. као међународни стандард ISO 216.^[5]^[6]^[7]^[8] Уобичајени примери у модерној технологији укључују DIN и mini-DIN конекторе за електронику и DIN шину.^[9]^[10]^[11]

DIN SPEC 3105, објављен 2020. године, је „први немачки стандард који је објављен под отвореном лиценцом (CC-BY-SA 4.0) [...] за имплементацију отвореног процеса стандардизације“.^[12]

Примјери DIN стандарда

DIN 476: Интернационалне величине папира (сада ISO 216 или DIN EN ISO 216)
DIN 946: Одређивање коефицијента трења спојева са вијцима и наврткама под специфичним условима.
DIN 1451: Одређује врсте знакова (слова и бројеви) које користе немачке железнице, као и саобраћајни знаци у Немачкој.
DIN 5008: Правописна и друга правила при обради текста, као на примјер - формат за датум, вријеме и бројеве.
DIN 31635: Стандард за транслитерацију арапског алфабета.

Види још

Референце

^ Xie, Zongjie; Hall, Jeremy; McCarthy, Ian P.; Skitmore, Martin; Shen, Liyin (2016-02-01). „Standardization efforts: The relationship between knowledge dimensions, search processes and innovation outcomes”. Technovation. Innovation and Standardization. 48–49: 69—78. doi:10.1016/j.technovation.2015.12.002 .
^ Blind, K. (2004). The economics of standards. Cheltenham: Edward Elgar. ISBN 978-1-84376-793-0. Архивирано из оригинала 2016-09-27. г. Приступљено 2016-06-16.
^ „International Paper Sizes & Formats”. Paper Sizes. Приступљено 29. 6. 2020.
^ Kuhn, Markus (8. 10. 2005). „Loi sur le timbre (No. 2136)” [Law of Taxation (No. 2136)]. Приступљено 11. 5. 2016. Kuhn includes copies of pages from the journal article that announced the law: Republic of France (3. 11. 1798). „Loi sur le timbre (Nº 2136)”. Bulletin des lois de la République (на језику: француски). Paris (237): 1—2.
^ Lichtenberg, Georg Christoph (7. 2. 2006) [Written 25 October 1786]. „Lichtenberg's letter to Johann Beckmann” (на језику: немачки и енглески). Превод: Kuhn, Markus. University of Cambridge. Приступљено 10. 5. 2016. Published in Lichtenberg, Georg Christoph (1990). Joost, Ulrich; Schöne, Albrecht, ур. Briefwechsel [Correspondence] (на језику: немачки). III (1785–1792). Munich: Beck. стр. 274—75. ISBN 3-406-30958-5. Приступљено 10. 5. 2016.
^ International Organization for Standardization (новембар 2019). „ISO 536:2019(en): Paper and board — Determination of grammage”. ISO Browsing Platform (4 изд.). § 3.1 note 1. Приступљено 8. 6. 2021.
^ „A Paper Sizes – A0, A1, A2, A3, A4, A5, A6, A7, A8, A9”. papersizes.org. Приступљено 2. 8. 2018.
^ „International Paper Sizes, Dimensions, Format & Standards”. PaperSize. Приступљено 5. 10. 2018.
^ Simpson, Robert (2003). Lighting Control: Technology and Applications. Oxford UK: Focal Press/Elsevier. ISBN 0-240-51566-8.
^ Arnold Offner; Phoenix Contact (12. 11. 2008). „DIN-Rail in the Electrical Control Cabinet and Junction Box” (PDF). IEEE Power and Engineering Society. Приступљено 31. 5. 2018.
^ Tickoo, Sham (2010). AutoCAD Electrical 2010 for Engineers. India: Dorling Kindersley. стр. 8—46. ISBN 978-81-317-3213-7.
^ Bonvoisin, Jérémy; Molloy, Jenny; Haeuer, Martin; Wenzel, Tobias (2020-04-15). „Standardisation of Practices in Open Source Hardware”. Journal of Open Hardware. 4. S2CID 215768760. arXiv:2004.07143 . doi:10.5334/joh.22.

Литература

Dickson, E. W.; Singh, S.; Cheung, D. S.; Wyatt, C. C.; Nugent, A. S. (2008). „Application of Lean Manufacturing Techniques in the Emergency Department”. Journal of Emergency Medicine. 37 (2): 177—182. PMID 18722732. doi:10.1016/j.jemermed.2007.11.108.
Langenberg, T. (2005). Standardization and Expectations. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 3-540-28112-6.
Murphy, C. N.; Yates, J. (2008). The International Organization for Standardization (ISO) : Global Governance Through Voluntary Consensus. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-77429-1.
Russell, Andrew L. (9. 8. 2013). „Standardization in History: A Review Essay With an Eye to the Future” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 23. 1. 2014.
Wenzlhuemer, Roland (2010). „The History of Standardisation in Europe”. European History Online. Архивирано из оригинала 2016-11-10. г. Приступљено 2012-06-13.
Wang Ping (април 2011), A Brief History of Standards and Standardization Organizations: A Chinese Perspective (PDF), EAST-WEST CENTER WORKING PAPERS, Архивирано из оригинала (PDF) 2019-06-12. г., Приступљено 2014-01-13
Gilbert, K. R.; Galloway, D. F. (1978). „Machine Tools”. Ур.: Singer, C.; et al. A history of technology. Oxford: Clarendon Press.
Lee, Sidney, ур. (1900). Dictionary of National Biography. LXI. London: Smith Elder.
„BSI Group Annual Report and Financial Statements 2010” (PDF). стр. 2. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 9. 2012. г. Приступљено 3. 4. 2012.
McWilliam., Robert C. (2001). BSI: The first hundred years. London: Thanet. ISBN 978-0727730206. Архивирано из оригинала 2014-02-01. г. Приступљено 2014-01-23.
Verdera, Francisco (2020). „CEN - European Committee for Standardization”. GENORMA.COM. Архивирано из оригинала 2021-11-26. г. Приступљено 2022-01-01.
Verdera, Francisco (2020). „CENELEC”. CENELEC in Genorma. Архивирано из оригинала 2022-01-01. г. Приступљено 2022-01-01.
„Overview of ITU's History”. www.itu.int. Архивирано из оригинала 2019-05-31. г. Приступљено 2019-06-19.
„Pre-1865 International Telegraph Agreements”. www.itu.int. Архивирано из оригинала 2019-12-25. г. Приступљено 2019-06-19.
„Focus on Standardization”. www.itu.int. Архивирано из оригинала 2020-01-01. г. Приступљено 2019-06-19.
Lindley, David (2005). Degrees Kelvin: A Tale of Genius, Invention, and Tragedy. National Academic Press. стр. 293. ISBN 978-0309096188.
„Colonel Crompton”. www.iec.ch. International Electrotechnical Commission. Архивирано из оригинала 3. 9. 2010. г.
Johnson, J.; Randell, W. (1948). Colonel Crompton and the Evolution of the Electrical Industry. Longman Green.
Dyer, Chris K.; Moseley, Patrick T.; Ogumi, Zempachi; Rand, David A. J.; Scrosati, Bruno (2010). Encyclopedia of Electrochemical Power Sources. Newnes. стр. 540. ISBN 9780444527455.
„Report of Preliminary Meeting” (PDF). The minutes from our first meeting. London: International Electrotechnical Commission. 1906. стр. 46—47 (25—26 in PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2. 5. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2014.
Friendship among equals - Recollections from ISO's first fifty years (PDF). International Organization for Standardization. 1997. стр. 15—18. ISBN 92-67-10260-5. Архивирано (PDF) из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 26. 12. 2013.
„Federal Participation in the Development and Use of Voluntary Consensus Standards and in Conformity Assessment Activities” (PDF). whitehouse.gov. United States Office of Management and Budget. Архивирано (PDF) из оригинала 2017-12-19. г. Приступљено 2021-10-02.
Using and referencing ISO and IEC standards to support public policy. Geneva, Switzerland: ISO. 2015. ISBN 978-92-67-10633-5. Архивирано из оригинала 2021-10-02. г. Приступљено 2021-10-02.
International standards and private standards. International Organization for Standardization. 2010. ISBN 978-92-67-10518-5. Архивирано из оригинала 2021-10-06. г. Приступљено 2021-10-03.
Milder, Jeffrey C.; Arbuthnot, Margaret; Blackman, Allen; Brooks, Sharon E.; Giovannucci, Daniele; Gross, Lee; Kennedy, Elizabeth T.; Komives, Kristin; Lambin, Eric F.; Lee, Audrey; Meyer, Daniel; Newton, Peter; Phalan, Ben; Schroth, Götz; Semroc, Bambi; Rikxoort, Henk Van; Zrust, Michal (2015). „An agenda for assessing and improving conservation impacts of sustainability standards in tropical agriculture”. Conservation Biology (на језику: шпански). 29 (2): 309—320. ISSN 1523-1739. PMID 25363833. S2CID 31054459. doi:10.1111/cobi.12411. hdl:2027.42/110892 .
Tayleur, Catherine; Balmford, Andrew; Buchanan, Graeme M.; Butchart, Stuart H. M.; Ducharme, Heather; Green, Rhys E.; Milder, Jeffrey C.; Sanderson, Fiona J.; Thomas, David H. L.; Vickery, Juliet; Phalan, Ben (2017). „Global Coverage of Agricultural Sustainability Standards, and Their Role in Conserving Biodiversity”. Conservation Letters (на језику: енглески). 10 (5): 610—618. ISSN 1755-263X. S2CID 88591488. doi:10.1111/conl.12314 .
Schmitz-Hoffmann, Carsten; Hansmann, Berthold; Klose, Sophie (2014). „Voluntary Sustainability Standards: Measuring Their Impact”. Voluntary Standard Systems: A Contribution to Sustainable Development. Natural Resource Management in Transition (на језику: енглески). Springer. 1: 133—143. ISBN 978-3-642-35715-2. doi:10.1007/978-3-642-35716-9_9.
„Destruction: Certified”. Greenpeace International (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 22. 10. 2021. г. Приступљено 25. 10. 2021.
Grorud-Colvert, Kirsten; Sullivan-Stack, Jenna; Roberts, Callum; Constant, Vanessa; Horta e Costa, Barbara; Pike, Elizabeth P.; Kingston, Naomi; Laffoley, Dan; Sala, Enric; Claudet, Joachim; Friedlander, Alan M.; Gill, David A.; Lester, Sarah E.; Day, Jon C.; Gonçalves, Emanuel J.; Ahmadia, Gabby N.; Rand, Matt; Villagomez, Angelo; Ban, Natalie C.; Gurney, Georgina G.; Spalding, Ana K.; Bennett, Nathan J.; Briggs, Johnny; Morgan, Lance E.; Moffitt, Russell; Deguignet, Marine; Pikitch, Ellen K.; Darling, Emily S.; Jessen, Sabine; Hameed, Sarah O.; Di Carlo, Giuseppe; Guidetti, Paolo; Harris, Jean M.; Torre, Jorge; Kizilkaya, Zafer; Agardy, Tundi; Cury, Philippe; Shah, Nirmal J.; Sack, Karen; Cao, Ling; Fernandez, Miriam; Lubchenco, Jane (2021). „The MPA Guide: A framework to achieve global goals for the ocean” (PDF). Science. 373 (6560): eabf0861. doi:10.1126/science.abf0861.
„Apple opposes EU plans to make common charger port for all devices”. The Guardian (на језику: енглески). 23. 9. 2021. Архивирано из оригинала 18. 10. 2021. г. Приступљено 19. 10. 2021.
Peltier, Elian (23. 9. 2021). „In a setback for Apple, the European Union seeks a common charger for all phones.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 10. 9. 2022. г. Приступљено 19. 10. 2021.
„One common charging solution for all”. Internal Market, Industry, Entrepreneurship and SMEs - European Commission (на језику: енглески). 5. 7. 2016. Архивирано из оригинала 19. 10. 2021. г. Приступљено 19. 10. 2021.
Schischke, Karsten; Proske, Marina; Nissen, Nils F.; Lang, Klaus-Dieter (септембар 2016). „Modular products: Smartphone design from a circular economy perspective”. 2016 Electronics Goes Green 2016+ (EGG): 1—8. S2CID 23852368. doi:10.1109/EGG.2016.7829810.
„Want to save the Earth? Then don't buy that shiny new iPhone | John Naughton”. The Guardian (на језику: енглески). 18. 9. 2021. Приступљено 27. 10. 2021.