Entoni Berdžes

Entoni Berdžes
Entoni Berdžes
Ime po rođenju	John Anthony Burgess Wilson
Druga imena	Anthony Burgess, John Burgess Wilson, Joseph Kell
Datum rođenja	25. februar 1917.
Mesto rođenja	Harperhi, Lankašir; Engleska, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti	22. novembar 1993. (76 god.)
Mesto smrti	London,; Ujedinjeno Kraljevstvo
Prebivalište	Englesk
Državljanstvo	Englesko
Zanimanje	Novelista, kritičar, kompozitor, dramaturg, scenarista, esejista, putopisac, radio komentator, prevodilac, lingvist, pedagog

Entoni Berdžes (engl. Anthony Burgess 25. 2. 1917 – 22. 11. 1993) bio je britanski romanopisac,^[2] kritičar i kompozitor.^[3] Takođe je bio aktivan kao libretista, pesnik, pijanista, dramaturg, scenarista, novinar, esejist, putopisac, govornik, prevodilac, lingvista i obrazovni radnik.

Rođen je u Harperhiju u blizini Mačenstera na severozapadu Engleske,^[4] a veliki deo života je proveo u Jugoistočnoj Aziji, SAD i na Mediteranu.

Berdžesova proza uključuje tzv. malajsku trilogiju (The Long Day Wanes), o sumraku Britanskog carstva na Istoku; kvartet romana o Enderbiju, samotnom pesniku i njegovoj muzi; Nothing Like the Sun, klasičnu spekulativnu rekonstrukciju Šekspirovog ljubavnog života; kultno istraživanje prirode zla A Clockwork Orange; i remekdelo Earthly Powers, panoramsku sagu o 20. veku.

Berdžes je pisao kritičke studije o Džojsu, Hemingveju, Šekspiruu i Lovrencu, traktate o lingvistici Language Made Plain i A Mouthful of Air, te je bio plodan novinar, pišući na nekoliko jezika.

Preveo je i adaptirao Sirano de Beržeraka, Kralja Edipa i Karmen za teatar; napisao scenarije za mini-serije Isus od Nazareta i Mojsije zakonodavac; izmislio praistorijski jezik koji se govori u filmu Potraga za vatrom; i komponovao Sinfoni Melaju, Simfoniju (No. 3) u C-duru i operu Dablinska cvetanja.

Berdžes je isto tako komponovao preko 250 muzičkih radova. On je smatrao sebeo u jedankoj meri kompozitorom koliko i poscom, mada je imao znatno više uspeha u pisanju.^[5]

Biografija

Detinjstvo i mladost

Berdžes je rođen u Kerisbruk ulici br. 91 u Harperhi, predgrađu Mančestera u Engleskoj, u katoličkoj porodici od oca Džozefa i majke Elizabete Vilson.^[4] On je opisao svoje poreklo kao pripadnike niže srednje klase. Odrastao je tokom Velike depresije. Njegovi roditelji, koji su držali prodavnice, bili su prilično dobro stojeći, pošto je potražnja za duvanskim i alkoholnim robama ostala konstantna. U detinjstvu je bio poznat kao Džek, Litl Džek i Džoni Igl.^[6] Na njegovoj svetoj potvrdi dodato je ime Entoni i on je postao Džon Entoni Berdžes Vilson. On je počeo da koristi svoj književni pseudonim Entoni Berdžes po objavljivanju romana Vreme za tigra iz 1956. godine.^[4]

Njegova majka Elizabeta umrla je u svojoj 30. godini života kod kuće 19. novembra 1918. godine, tokom pandemije gripa 1918. godine. Uzroci smrti navedeni u njenoj posmrtnici bili su grip, akutna pneumonija i zatajenje srca. Njegova sestra Mjuriel umrla je četiri dana ranije 15. novembra od gripa, bronho-pneumonije i zatajenja srca, u svojoj osmoj godini.^[7] Berdžes je verovao da ga njegov otac, Džozef Vilson, prezirao, jer je preživeo vreme kada nije bilo spasa njegovoj majci i sestri.^[8]

Nakon smrti njegove majke, Berdžesa je uzgajala njegova tetka po majci, En Bromli u Krampsalu zajedno sa njene dve ćerke. Tokom tog vremena, Berdžesov otac radio je kao knjigovođa na stočnoj pijaci tokom dana, a uveče je svirao klavir u javnoj kući u Majls Platingu.^[6] Nakon što se njegov otac oženio gazdaricom gostionice, Margaret Dvajer, 1922. godine, Berdžes je živeo sa svojim ocem i maćehom.^[9] Do 1924. godine porodica je imala prodavnice duvana i alkoholnih pića na četiri lokacije.^[10] Berdžes je kao dete nakratko bio zaposlen u duvanskoj radnji.^[11] Dana 18. aprila 1938. godine, Džozef Vilson umro je od zatajenja srca, plevrita i gripe u svojoj 55. godini, ne ostavljajući Entoniju nasledstvo uprkos očiglednog poslovnog uspeha.^[12] Njegova maćeha je umrla od srčanog udara 1940. godine.^[13]

Berdžes je o svom uglavnom samotnjačkom detinjstvu rekao: „Ja sam bio bilo destruktivno progonjen ili ignorisan. Bio sam preziran... Odrpani dečaci u bandama su se ustremljivali na dobro odevene dečake poput mene.”^[14] Berdžes je pohađao Osnovnu školu Sv. Edmund pre nego što je prešao u Memorijalnu osnovnu školu biskupa Bilsbora, obe od kojih su katoličke škole, u četvrti Mos Sajd.^[15] On je kasnije je pisao: „Kada sam ja išao u školu, ja sam mogao da čitam. U osnovnoj školi u Mančesteru, koju sam pohađao, većina dece nije mogla da čita, tako da sam ... bio malo odvojen, prilično drugačiji od ostalih.”^[16] Dobre ocene rezultirale su mestom na Ksaverijan koledžu (1928–37).^[4]

Izabrana dela

Reference

^ David 1973, стр. 181.
^ See the essay "A Prophetic and Violent Masterpiece" by Theodore Dalrymple in "Not With a Bang but a Whimper" (2008), pp. 135–149.
^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 139. ISBN 86-331-2075-5.
^ ^а ^б ^в ^г Ratcliffe, Michael (2004), „Wilson, John Burgess [Anthony Burgess] (1917–1993)”, Oxford Dictionary of National Biography (online изд.), Oxford University Press, Приступљено 20. 6. 2011
^ "Burgess... the Composer", The International Anthony Burgess Foundation (IABF).
^ ^а ^б Lewis 2002, стр. 67
^ Lewis 2002, стр. 62
^ Lewis 2002, стр. 64
^ Lewis 2002, стр. 68
^ Lewis 2002, стр. 70.
^ Summerfield, Nicholas (decembar 2018). „Freedom and Anthony Burgess”. The London Magazine. December/January 2019: 64—69.
^ Lewis 2002, стр. 70–71.
^ Lewis 2002, стр. 107.
^ Lewis 2002, стр. 53–54
^ Lewis 2002, стр. 57
^ Lewis 2002, стр. 66

Literatura

Biswell, Andrew (2006), The Real Life of Anthony Burgess, Picador, ISBN 978-0-330-48171-7
Boytinck, Paul. (1985). Anthony Burgess: An Annotated Bibliography and Reference Guide. ISBN 9780824091354. . New York, London: Garland Publishing, xxvi, 349 pp. Includes introduction, chronology and index..
Burgess, Anthony (1982), This Man And Music, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-008964-8
David, Beverley (jul 1973), „Anthony Burgess: A Checklist (1956–1971)”, Twentieth Century Literature, 19 (3): 181—88, JSTOR 440916
Lewis, Roger (2002), Anthony Burgess, Faber and Faber, ISBN 978-0-571-20492-2
Asprey, Matthew (2009), „Peripatetic Burgess” (PDF), End of the World Newsletter (3), Архивирано из оригинала (PDF) 14. 08. 2014. г., Приступљено 31. 8. 2013

Izabrane studije

Dix, Carol M. (1971). Anthony Burgess. Harlow: Longman for the British Council. ISBN 978-0582012189.
Morris, Robert K. (1971). The Consolations of Ambiguity: An Essay on the Novels of Anthony Burgess. Missouri. ISBN 978-0826201126.
A. A. Devitis, Anthony Burgess (New York, 1972)
Geoffrey Aggeler (1979). Anthony Burgess: The Artist as Novelist. ISBN 978-0817371067. . Alabama.
Coale, Samuel (1981). Anthony Burgess. New York. ISBN 978-0804421249.
Martine Ghosh-Schellhorn (1986). Anthony Burgess: A Study in Character. ISBN 978-3820451634. . Peter Lang AG.
Mathews, Richard (1990). The Clockwork Universe of Anthony Burgess. Borgo Press. ISBN 978-0893702274.
Stinson, John J. (1991). Anthony Burgess Revisited. Boston. ISBN 978-0805770001.
Paul Phillips, The Music of Anthony Burgess (1999)
Paul Phillips (2001). „Anthony Burgess”. New Grove Dictionary of Music and Musicians, 2nd ed.
Phillips, Paul (2010). A Clockwork Counterpoint: The Music and Literature of Anthony Burgess. Manchester University Press. ISBN 978-0719072048.

Kolekcije

The largest collection of Burgess's papers and belongings, including literary and musical papers, are archived at the International Anthony Burgess Foundation (IABF) in Manchester.
A collection of Burgessiana is held at the Harry Ransom Humanities Research Center of the University of Texas at Austin.
The Anthony Burgess Center of the University of Angers, with which Burgess's widow Liana (Liliana Macellari) was connected, also has some papers.
„Anthony Burgess fonds”. McMaster University Library. The William Ready Division of Archives and Research Collections. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 5. 1. 2016.