Fu Zi (biljni lek) Fu Zi, je biljni lek koji se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini, a dobija se iz biljke Aconitum carmichaelii Debx (poznate i kao kineski akonit eng. Chinese aconite) koja se široko uzgaja u Jiandžiou, u provinciji Sičuan, Kina. Jedan je od najčešće korištenih kineskih tradicionalnih biljanih lekova i navedenih u kineskoj farmakopeji. Koristi se za lečenje različitih stanja i reumatizma. Međutim, visoki rizici toksičnosti biljke Aconitum carmichaelii Debx leku Fu Zi sužavaju terapeutski raspon i ograničavaju širu medicinsku primenu leka zbog otrovnih alkaloida aconitina koji se u njemu nalazi, i zahtevaju prethodnu primenu postupaka za smanjenje ili uklanjanju toksičnosti povezane sa biljkom Aconitum carmichaelii Debx, za koju je dokazano da tokom procesa rasta, ona u zemlju oslobađa veliku količinu alelohemikalija, koje usporavaju rast i razvoj susednih i kasnih useva. Rezultati naučnih istraživanja dobijeni na miševima, pokazuju da prerađeni Fu Zi kao lek, nije toksičan, i da ima analgetičke efekte u velikom terapijskom intervalu, verovatno putem mehanizma koji uključuje centralne opioidne receptore koji posreduju u antinocicepciji.[1] Opšta razmatranjaBiljke koje se uobičajeno koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini često se promovišu kao prirodne i stoga bezopasne. Ova procena se zasniva na njihovoj upotrebi u lečenju bolesti tokom više vekova.[2][3][4] Međutim, bilo je povremenih nekoliko izveštaja o neželjenim reakcijama povezanim sa upotrebom biljaka.[5], kao što je Aconitum carmichaelii, poznatiji kao kineski akonit. Isti slučaj kao i kod zapadnih biljnih lekova, neke biljke koje se koriste u TKM su otrovne i moraju se koristiti sa oprezom. Generalno, biljnom intoksikacijom je teže upravljati zbog neadekvatnog znanja o bezbednosti i efikasnosti kineskog leka. Na primer, u slučaju Tajvana, zabeleženo je da je 47% potencijalno toksičnih efekata kineske medicine bilo nepoznato ili se u literaturi nije moglo naći.[6] Stoga se toksikološki problemi povezani sa upotrebom biljnih lekova možda neće lako prepoznati.[7] Dakle, uprkos rastućoj potražnji za biljnim lekovima na tržištu, i dalje postoje zabrinutosti povezane ne samo sa njihovom upotrebom, već i sa njihovom sigurnošću. Manje od 10% biljnih proizvoda na svetskom tržištu je istina standardizovana na poznate aktivne komponente i stroge mere kontrole kvaliteta m oraju uvek marljivo biti poštovane.[8] Kao odgovor na zabrinutosti za javno zdravlje, mnoga zvanična medicinska i naučna udruženja,[9] i istraživači komplementarne i alternativne medicine (TKM) i istraživači komplementarne i alternativne medicine (KAM) visoko podstiču istraživanje koje se fokusira na nedostatke znanja o lekovitim biljkama i njihovim potencijalnim toksičnostima.[10] [11] PripremaFu Zi se dobija od bočnog korenja kultivisane vrste Aconitum carmichaeli Debx., višegodišnja zeljasta biljka vrste Aconitum i porodice Ljutići (lat. Ranunculaceae) iz klase dikotila, procesom dekokcije (iskuvavanje, ukuvavanje, prokuvavanje). Neželjena dejstva i toksičnostGlavni problem kod primene biljnog leka Fu Zi u kliničkoj praksi je taj što poseduje izrazitu toksičnost, koja se definiše kao „potencijal supstance da izvrši štetan efekat na ljude ili životinje i opis efekata i uslova ili koncentracije pod kojima se efekat dešava.“ [15 Za toksičnost biljke Aconitum carmichaelii Debx iz koje se dobija Fu Zi odgovorni su alkaloidi za koje je naučno dokazano analgetsko, diuretsko i protivzapaljenjsko delovanje i dejstvo na srce.[12] Kardiotoksično i neurotoksično dejstvo pripisuju se diesteru-C19 diterpenskim alkaloidima, kao što su akonitin, mesakonitin i hipakonitin. Akonitin je najtoksičniji od ovih alkaloida sa smrtonosnom dozom od samo 1-5 mg.[13] Strukturu supstance karakteriše acetilesterska grupa vezana na C8 atom diterpenske strukture i benzoilesterska grupa vezana na C14 atom. KarakteristikeOva lekovita supstanca je poznata po svojim toplim svojstvima i sposobnosti grijanja unutrašnjosti tela. Iako je Fu Zi toksična biljna supstanca, zahvaljujući različitim postupcima obrade smanjuje se njene toksičnosti, i danas se u TKM vrlo često koristi interno u nekoj od obrađenih formi, odnosno kao biljni lek Aconiti lateralis radix praeparata. Naučni dokazi: Dekocija prerađenog Fu Zia mogla bi ojačati antifatigualnu sposobnost i produžiti vreme preživljavanja miševa na niskim temperaturama, i promovisati imunizaciju kod pacova.[14] Navodi iz kineske istorisjke literature: Fu Zi je u stanju da ojača Jang bubrega, "jačanjem Čia bubrega" zapisano je u kineskoj istorijskoj literaturi i dokazano u inostranoj kliničkoj praksi.[14] Naučni dokaziUz pomoć savremenih analitičkih tehnika, npr. HPLC-TOF/MS, naučno je dokazano da tokom obrade molekula akonitina dolazi do hidrolize esterskih grupa nakon čega se akonitin prevodi u monoester i ne-ester-diterpenske alkaloide benzoilakonin i akonin, koji zadržavaju samo mali deo toksičnosti izvornog diester-diterpenskog alkaloida. Naučno istraživanja potvrđuje tradicionalnu obradu droge Aconiti lateralis radix, ali ukazuju i na to da je potreban paćnja kako bi se izbegla prekomerna obrada i preterana hidroliza benzolakonina u akonin.[15][16] Takođe naučno je dokazano da vreme dekokcije ne utiče na smanjenje količine ukupnih alkaloida, i da se dekokcijom u trajanju od 120 min obavi potpuna detoksifikacija droge. Također, dokazano je da toksičnost i dejstvo isu zavisni jedna o druge, i da je nakon potpune detoksifikaciji učinak Fu Zia ostao jednak, jer lekovita svojstva leka potiču od akonina, mesakonina i hipakonina.[17] Reference
Literatura
Spoljašnje veze
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
