HTML5 Audio
HTML5 АУДИО HTML5 спецификација, која се бави аудио улазом, репродукцијом, синтезом, као и препознавањем гласа у прегледачу. <audio> елемент<audio> елемент представља звук, или аудио стрим.[1] Често се користи за репродукцију једног аудио датотека на веб страни, приказујући GUI widget са пусти/паузирај/контролу јачине звука. <audio> елемент има следеће атрибуте:
Пример:[2] <audio controls>
<source src="http://media.w3.org/2010/07/bunny/04-Death_Becomes_Fur.mp4" type='audio/mp4' />
<source src="http://media.w3.org/2010/07/bunny/04-Death_Becomes_Fur.oga" type='audio/ogg; codecs=vorbis' />
<p>Ваш кориснички агент не подржава HTML5 Audio елемент.</p>
</audio>
Подржани прегледачи
Подржани формати аудио кодирањаОва табела садржи тренутну подршку за формате аудио кодирања за
HTML5 аудио, као и HTML5 video, су усвојени од стране прегледача бесплатних и патентираних формата. У 2007. години, препорука за коришћење Vorbisa је била повучена из спецификација W3C као и коришћење Ogg Theora, наводећи као недостатак формата прихваћеност од стране свих водећих веб прегледача. Apple и Microsoft, који су заузимали 39% веб тржишта, подржавају ISO/IEC формате AAC и старије MP3. Мозила и Опера, контролишући 24% тржишта, подржавају слободан и отворен, Vorbis формат у Ogg и WebM садржајима, и критикују патентиране MP3 and AAC, који су загарантовани да буду “не-бесплатни”. Гугл, контролишући 27% тржишта, је до сад обезбедио подршку за све могуће формате. Гецко-засноване апликације и Safari такође подржавају PCM аудио у WAVE садржају.[5] У 2012. години, слободан и отворен Опус формат је објављен и стандардизован од стране ИИОГ. Подржан је од стране Mozilla софтвера још од Gecko верзије 15.[6][7][8] Веб аудио AПИ и Медиа-стрим AПИ ОбрадаВеб аудио AПИ спецификација развијена од стране W3C описује висок степен JavaScript AПИ за обраду и синтезу аудио и веб апликација. Основна парадигма је аудио рутирајући граф, где је број објеката аудио чвора су повезани ѕаједно да дефинишу целокупни аудио рендеровање. Сама обрада це првобитно да се одвија у оквиру имплементације (типично оптимизован Асемблер / C / C++ код), али директна JavaScript обрада и синтеза је такође подржана.[9] Мозила фајерфокс прегледач имплементира сличне аудио-дата AПИ екстензије још од верзије 4, имплементиране 2010. године[10] и пуштене у рад 2011. године, али Мозила упозорава да је не-стандрардна и застарела, и уместо препоручује Веб аудио AПИ.[11] Неке библиотеке JavaScript аудио обраде и синтезе као што су Audiolet Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. јул 2012) подржавају оба AПИ-а. W3C Audio Working Group такође разматра Медиа-стрим AПИ Обрада спецификацију развијену од стране Мозиле.[12] Као додатак аудио обраде и миксовања, обухвата општије медиа-стримове, укључујући синхронизацију са HTML елементима, хватање аудио и видео стримова, и п2п- рутирање таквих медиа стримова.[13] Подржани прегледачи
Веб говорни AПИВеб говорни AПИ циљa на то да омогући алтернативни уносни метод за веб апликације (без коришћења тастатуре). Са овим AПИ-јем, девелопери могу веб апликацијама да омогуће пребацивање говора у текст, са микрофона компјутера. Снимљени аудио се шаље на говорне сервере за транскрипцију, после чега се текст исписује за корисника. Сам AПИ може да подржи и серверски засновани као и уграђен механизам препознавања.[16] HTML група за говор је предложила имплементацију адуио-говорне технологије у прегледачима у универзалној форми. AПИ садржи оба:[17]
Гугл је интегрисао ову могућност у Гугл Хром, марта 2011. године.[18] Допуштајући својим корисницима претрагу веба сопственим гласом са следећим кодом: <script type="application/javascript">
function startSearch(event) {
event.target.form.submit();
}
</script>
<form action="http://www.google.com/search">
<input type="search" name="q" speech required onspeechchange="startSearch">
</form>
Подржани прегледачиРеференце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia