Koloidni rastvori

Koloidni rastvori
Koloidni rastvori
	Koloidalni rastvor (HAES i Hyper-HAES)
ICD-9-CM	38.93
	[уреди на Википодацима]

Koloidni rastvori su molekularni rastvori sa česticama velike molekularne težine (preko 130.000 daltona), koji se zbog veličine čestica duže zadržavaju u intravaskularnom prostoru, jer ne prolaze kroz polupropustljive kapilarne membrane. Koloidni rastvori sadrže koloidne makromolekule, kao što su ugljeni hidrati (hidroksietil skrob, dekstran) ili proteine (želatinske ili humane albumine).^[1]

Svojim prisustvom i dužim zadržavanjem u krvnim sudovima oni povećavaju volumen cirkulišuće tečnosti kroz krvni sistem, i na taj način koriguje gubitak veće količine tečnosti i popravlja mikrocirkulaciju tokom hipovolemijskog šoka.^[2]

Značaj

Za razliku od kristaloidnih rastvora, koloidni elementi ovih rastvora, ne mogu slobodno da prolaze kroz neoštećene kapilarne membrane i ne izlaze u ekstracelularni prostor. To ima praktični značaj jer je potrebno 2 do 5 puta manja količina koloidnog rastvora u odnosu na kristaloidni da bi se postigla ista ekspanzija intravaskularnog volumena (npr kod gubitaka krvi izotoni kristaloidni rastvor potrebno je dati u količini od 3 ml na 1 ml gubitka, a ukoliko se koristi koloidni rastvor taj odnos je 1:1). Mada se kod bolesnika u stanju hipovolemije, mogu uspešno popraviti hemodinamski parametri i samo kristaloidnim rastvorima, neophodan je veći volumen i duže vreme za postizanje istih ciljeva.^[3]

Kristaloidi predstavljaju inicijalni izbor za trauma pacijente, pogotovo za pacijente sa udruženom neurotraumom.

Intravaskularni poluživot kristaloida je 20 do 30 minuta, dok kod većine koloida on prevazilazi 3 časa.

Teški, akutni deficit intravaskularnog volumena, značajno se brže normalizuju infuzijom koloidnih rastvora, jer se koloidnim rastvorima mnogo brže uspostavlja mikrocirkulatorni protok.^[4]

Nedostaci

Glavni nedostaci koloidnih rastvora su:

Brzi, intravenski unos velike zapremine kristaloidnih rastvora (preko 4-5 l), povećava učestalost javljanja tkivnog (intersticijalnog) edema.
Ekonomski gledano, kristaloidni rastvori imaju prednost nad koloidnim rastvorima, a neproteinski koloidi prednost nad humanim albuminima.
Moguće nuspojave koje uključuju promene u zgrušavanje krvi (krvarenje), anafilaksiju i akutna bubrežna insuficijencija.
Rizik od prenošenja virusnih infekcija, kod primene ljudski albumina.

Vrste koloidnih rastvora

Koloidni rastvori se dele u dve podgrupe:

Prirodni koloidni rastvori

U prirodne koloidne rastvore spadaju rastvori humanog albumina. Prirodnim koloidnim rastvorima se, osim rastvora humanih albumina mogu smatrati i frakcije proteina plazme, sveža smrznuta plazma i rastvori imunoglobulina.

Rastvor humanog albumina predstavlja standard sa kojim se upoređuju svi drugi koloidni rastvori. U svakodnevnoj kliničkoj upotrebi su 4%, 5%, 20% i 25% rastvori humanog albumina u fiziološkom rastvoru, od čega albuminu pripada 95%; ili kao proteinska plazmatska frekacija (PPF), dostupna samo kao 5% rastvor, kod koga najmanje 83% treba da pripada molekulima albumina.^[5]

Nakon infuzije albumin održava onkotski pritisak plazme i njegov učinak je efikasnija od infuzije kristaloidnih rastvora u ekspanziji intravaskularnog volumena. Najčešće 5% rastvor koristi za lečenje hipovolemije, a 20% rastvor lečenje hipoalbuminemije.^[6]

Potrebna količina albumina pri nadoknadi volumena može se izračunati prema ovoj formuli:

POTREBANA KOLIČINA ALBUMINA = (željena plazmatska koncentracija — polazna plazmatska koncentracija) x volumen plazme x 2

Indikacije

Glavne indikacije za primenu infuziju humanog albumina su:^[7]^[8]

Terapija teškog deficita intravaskularnog volumena (šok, respiratornog distresa (ARDS), kardiopulmonalni bajpas).^[9]
Održavanje onkotskog pritiska plazme kod velikog gubitka proteina iz krvi (hipoalbuminemija, bolesnik sa opsežnim opekotinama), povrede.^[10]^[11]
Brza nadoknada velikog gubitka tečnosti iz organizma (akutna insuficijencija jetre, ciroze jetre, ascitesa, pankreatitisa, teškog nefrotskog sindroma, edema mozga)
Hiperbilirubinemija i kernikterus kod novorođenčeta
Toksična infekcija, u toku koje treba koristiti 20% ili 50% rastvor albumina.

Nedostaci

Upotreba albumina je ograničena njihovom visokom cenom.

Sintetski koloidni rastvori

Sintetski koloidni rastvori su makromolekulske supstance u rastvoru elektrolita. Njihov onkotski potencijal i trajanje dejstva posle infuzije tih rastvora određuje veličina makromolekula u rastvoru. Manji molekuli imaju manji početni onkotski efekat)nadoknađuju isti ili veći volumen krvi od infundovanog) omogućuju bolju kapilarnu perfuziju zbog svoje sposobnosti da da vezuju vodu i reološkim svojstvima, ali imaju kratko poluvreme boravka u cirkulaciji, brzo se odstranjuju mokraćom, a dejstvo im traje 2 časa i 30 minuta.^[12]

Vrste i osobine sintetskih koloidnih rastvora
Naziv	Osobine
Hemacel	On je polimer uree i hidrolizovanog želatina sa prosečnom molarnom masom od 35.000 (5.000-50.000) daltona, u koncentraciji od 3,5%
Dekstran 40 i 70	Dekstrani su polisaharidi koji se dobijaju fermentacijom šećera pomoću bakterije Leucoconstac mesenteroides, koja enzimom dekstran–sukrazom konvertuje sukrozu u druge šećerne polimere. Tako nastaju molekuli velike molekulske mase do nekoliko miliona daltona. Zato je potrebno pre upotrebe sprovesti parcijalnu hidrolizu kako bi se dobile frakcije dekstrana željene molekulske mase. U svakodnevnoj kliničkoj upotrebi najčeće se koriste 6% rastvor sa molekulskom masom od 70.000 Da (dekstran 70) i 10% rastvor sa molekulskom masom od 40.000 daltona (dekstran 40). On ima medicinsku primenu kao antitrombotik, za redukovanje viskoznosti krvi, i kao sredstvo za povećanje zapremine kod anemije.^[13] \|-
Hidroksietilin skrob (HES I – Pentaskrob)	Skrob ili štirak je organsko jedinjenje, i visoko energetski biljni polisaharid koji je funkcionalni i strukturni analog glikogenu, i ima molekulsku masu od 10.000 do 100.000 Da (prosečno 69.000). Manji molekuli HES–a izlučuju se mokraćom a veći laganom difuzijom prelaze u intersticijalni prostor u kome se postepeno razlažu pod dejstvom enzima.^[14] Kako HES nije nosač kiseonika i ne sadrži proteine plazme, on se ne smatra zamenom za krv ili plazmu. HES nestaje iz plazme u roku od dve dana (vreme poluraspada 17 časova), ali se samo 50% HES–a eliminiše iz organizma. Preostali HES se gubi vrlo sporo zaostajanjem u retikuloendotelnim ćelijama i do nekoliko nedelja nakon infuzije. HES se dobro podnosi i nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj nakon njegove primene.
Rastvori želatina	Ovi rastvori se dobijaju hidrolizom goveđeg kolagena kao i 4% rastvor male molekularne mase, 3,5 x 10⁴ – 4 x 10⁴ Da. Vreme poluboravka u cirkulaciji im je kratko, oko 2 časa i 30 minuta,koliko im traje i dejstvo.

Indikacije

Glavne indikacije za primenu sintetski koloidni rastvora su:

Ekspanzija volumena plazme kod hemoragičnog šoka,^[15] opekotina, sepse, traume...
Nadoknada velikog gubitka tečnosti tokom operativnog lečenja.

Nedostaci

Brzo izlučivanje mokraćom, pa im je dejstvo relativno kratko
Mogu izazvati alergijske i anafilaktoidne reakcije, ali retko i anafilaktične.

Vidi još

Kristaloidni rastvori

Reference

^ Sabljak V, Stefanović B, Simić B, Đorđević D, Mandraš A, Kalezić N. Infuzioni rastvori u inicijalnom zbrinjavanju, U: Kalezić N: Inicijalni tretman urgentnih stanja u medicini. . 7 (2nd изд.). Beograd: Medicinski fakultet. 2016. стр. 406—24. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Holcomb, III GW, Murphy JP.(ed.) Ashcraft's Pediatric Surgery, fifth ed. Saunders Phiiladelphia, 2010.
^ Rossaint, Rolf; Nollert, Ute, ур. (2008). Die Anästhesiologie: allgemeine und spezielle Anästhesiologie, Schmerztherapie und Intensivmedizin ; [plus Filme im Web] (2., aktualisierte und erw. Aufl изд.). Heidelberg: Springer Medizin. ISBN 978-3-540-76301-7.
^ Lewis, S. R.; Pritchard, M. W.; Evans, D. J.; Butler, A. R.; Alderson, P.; Smith, A. F.; Roberts, I. (2018). „Kolloide oder Kristalloide als Flüssigkeitsersatz bei schwerkranken Menschen”. The Cochrane Database of Systematic Reviews (на језику: немачки). 8 (8): CD000567. PMC 6513027 . PMID 30073665. doi:10.1002/14651858.CD000567.pub7. Приступљено 2022-12-12.
^ Byrne L, Van Haren F. Fluid resuscitation in human sepsis: Time to rewrite history? Ann Intensive Care. 2017; 7: 4;
^ Reddy S, Weinberg L, Young P. Crystalloid fluid therapy. Critical Care, 2016. 20: 59;
^ Finfer, S.; Myburgh, J.; Bellomo, R. (2018). „Intravenous fluid therapy in critically ill adults”. Nat Rev Nephrol. 14 (9): 541—57. PMID 30072710. doi:10.1038/s41581-018-0044-0.
^ Perner, A.; Hjortrup, P. B.; Arabi, Y. (2019). „Focus on fluid therapy in critically ill patients”. Intensive Care Medicine. 45 (10): 1469—71. PMID 31346676.
^ Perel, P.; Roberts, I.; Ker, K.; et al. (2013). „Colloids vs crystalloids for fluid resuscitation in critically ill patients”. Cochrane Database Syst Rev. 2.
^ Stefanović B. Infuzioni rastvori u traumi. U: Popović N. (ed). Anestezija u traumi. Wind press, Beograd. 2010. стр. 241—257.
^ Argiris Papathanasopoulos, Vassilios Nikolaou, Georgios Petsatodis, Peter V. Giannoudis : „Multiple trauma: An ongoing evolution of treatment modalities?”. Injury. 40 (2): 115—119. 2009.
^ Vučković D. Intenzivna terapija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1998, pp. 253–259
^ Lewis (2008). Medical Surgical Nursing (7th изд.).
^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
^ Annane, D.; Siami, S.; Jaber, S.; Martin, C.; Elatrous, S.; Declère, A. D.; Preiser, J. C.; Outin, H.; Troché, G.; Charpentier, C.; Trouillet, J. L.; Kimmoun, A.; Forceville, X.; Darmon, M.; Lesur, O.; Reignier, J.; Abroug, F.; Berger, P.; Clec'h, C.; Cousson, J.; Thibault, L.; Chevret, S.; CRISTAL Investigators (2013). „Effects of fluid resuscitation with colloids vs crystalloids on mortality in critically ill patients presenting with hypovolemic shock: the CRISTAL randomized trial”. JAMA. 310 (17): 1809—1817. PMID 24108515. doi:10.1001/jama.2013.280502.