Kvercetin

Kvercetin
Nazivi
	IUPAC naziv 2-(3,4-dihidroksifenil)-3,5,7-trihidroksi-4H-hromen-4-on
	Drugi nazivi Soforetin; Meletin; Ksantaurin; Kvercetol; Kvercitin; Kvertin; Flavin meletin
Identifikacija
CAS broj	117-39-5 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:16243 ;
ChemSpider	4444051 ;
DrugBank	DB04216 ;
ECHA InfoCard	100.003.807
KEGG	C00389 ;
PubChem C ID	5280343;
UNII	9IKM0I5T1E ;
	SMILES O=C1c3c(O/C(=C1/O)c2ccc(O)c(O)c2)cc(O)cc3O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C15H10O7
Molarna masa	302,236 g/mol
Agregatno stanje	žuti kristalni prah
Gustina	1,799 g/cm3
Tačka topljenja	316 °C
Rastvorljivost u vodi	Praktično je nerastvoran u vodi; rastvoran u vodenim alkalnim rastvorima
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kvercetin se smatra bioflavonoidom iz grupe polifenola zbog toga što je njegova hemijska struktura osnovni "skelet" većine drugih bioflavonoida, uključujući rutin i hesperidin. Neki naučnici ga zovu još i kraljem flavonoida. Kvercetin je flavonol. Ovaj biljni flavonoid je prisutan u voću, povrću, lišću, i žitaricama.

U brojnim studijama kvercetin se pokazao kao najaktivniji od većine bioflavonoida, a brojne lekovite biljke svoju aktivnost duguju upravo kvercetinu. Pokazalo se da je kvercetin dobar protivupalni agens jer direktno blokira nekoliko početnih stupnjeva upalnog procesa. Na primer, kvercetin blokira sintezu i oslobađanje histamina i drugih medijatora upale. Osim toga dokazano je da je jak antioksidans, pa štiti LDL holesterol od oksidacije, i na taj način smanjuje opasnost od njegovog nakupljanja na unutarnjim zidovima arterija. Kvercetin takođe sprečava zgrušavanje krvi, a time i stvaranje krvnih ugrušaka.

Moguća delovanja

Alergije

Neki naučnici veruju kako je kvarcetin antihistaminik i da blagotvorno deluje kod lečenja polenske groznice u kombinaciji s flavonoidima iz agruma. Kvercetin djeluje kao prirodni antihistaminik tako što blokira H1 receptor na mastocitima, koji su odgovorni za oslobađanje histamina. Time kvercetin sprječava histamin da se veže za ove receptore i pokreće alergijski odgovor.^[5]

Upale

Kvercetin potiskuje stvaranje materija odgovornih za širenje upalnih bolova kod poremećaja poput reumatskog artritisa i kolitisa. Naučna studija koja govori tome u prilog, a obavljena na Kornel univerzitetu. Ona ukazuje na delovanje kvercetina prilikom stišavanja i ublažavanja upalnih procesa, ova studija je pokazala da flavonoidi iz soka grejpfruta, sprečavaju stvaranje enzima koji guši kortizon, prirodno protuupalno sredstvo stvoreno vlastitim telesnim mehanizmima protiv bolova^[6].

Srčane bolesti

Sprovedeno je nekoliko opsežnih istraživanja vezanih za kvercetin i srčane bolesti. Kvercetin možda ima bolje delovanje od vitamina E u onesposobljavanju opasnog holesterola u šteti koju može nanijeti srcu i krvotoku. Zaključak tih istraživanja glasi: „Veća konzumirana količina kvercetina je u posebnoj srazmeri s manjom opasnošću od bolesti srca i infarkta“^[7]^[8].

Karcinom

Sprovedena su ispitivanja na životinjama i ljudima. Zaključak je da kvercetin usporava razvoj tumora i napredovanje različitih vrsta karcinoma. Kod ljudi zaustavlja rast leukemijskih ćelija i usporava razvoj raka dojke^[9]^[10]. Kvercetin može preventivno djelovati ili liječiti rak debelog crijeva^[11], a možda i raka jednjaka te raka endometrija.

Reference

^ ^а ^б ^в -author= -
^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „Kvercetin i alergije”. Spring Shield (на језику: хрватски). Приступљено 2024-04-19.
^ Reidenberg. M. M. „Clinical Pharmacology and Therapeutics”. 59. 1996: 62—71. doi:10.1002/(ISSN)1532-6535. ,. .
^ Hertog, M., et al. „Lancet”. 342. 1993: 1007—11. ,. .
^ Hertog, M., et al. Aichives of Internal Medicine. 155: 381—86. 1995. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^ Fischer, M, et al. „Carcinogenesis”. 3. 1982: 1243—45. -Oxford,.
^ Singhal, R., et al. „Biochemical and Biophysical Research Communications”. Nature. 208 (1): 124. 1995. Bibcode:1960Natur.186T.124.. doi:10.1038/186124d0. Непознати параметар |DUPLICATE_volume= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |DUPLICATE_date= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |DUPLICATE_issue= игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ). .
^ Agullo, G., et al. „Cancer Letters”. 87 (1). 1994: 5563. .

[PVP-1] а ^б ^в -author= -

[2] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[3] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[4] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[5] „Kvercetin i alergije”. Spring Shield (на језику: хрватски). Приступљено 2024-04-19.

[6] Reidenberg. M. M. „Clinical Pharmacology and Therapeutics”. 59. 1996: 62—71. doi:10.1002/(ISSN)1532-6535. ,. .

[7] Hertog, M., et al. „Lancet”. 342. 1993: 1007—11. ,. .

[8] Hertog, M., et al. Aichives of Internal Medicine. 155: 381—86. 1995. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

[9] Fischer, M, et al. „Carcinogenesis”. 3. 1982: 1243—45. -Oxford,.

[10] Singhal, R., et al. „Biochemical and Biophysical Research Communications”. Nature. 208 (1): 124. 1995. Bibcode:1960Natur.186T.124.. doi:10.1038/186124d0. Непознати параметар |DUPLICATE_volume= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |DUPLICATE_date= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |DUPLICATE_issue= игнорисан (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |pages= и |page= (помоћ). .

[11] Agullo, G., et al. „Cancer Letters”. 87 (1). 1994: 5563. .

[2]

[3]

[4]

[1]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]