Modus operandi
Овај израз често користи полиција, док дискутује о злочину и проучава методе извршилаца. Такође је коришћен у кривичном профилисању, где он може помоћи при проналажењу трагова за психологију извршиоца.[2][3] Састоји се у великој мери од испитивања радњи индивидуе/â како би извршила/ле злочин, спречила/ле да буду откривене и/или олакшала/ле себи бекство.[1] У књизи Кривична истрага, Б. Л. Берг објашњава како модус операнди осумњиченог може помоћи при идентификовању, разумевању и/или сузбијању.[4] Један Н. П документ је поуздан метод евиденције и шифровања информација, које разоткривају навике, особине или праксу кривично осумњичених. То, онда, може да се користи као помоћ при коначном разумевању осумњиченог/их. Види јошРеференце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia