VGA

VGA (скраћено од енгл. Video Graphics Array) је аналогни рачунарски видео стандард који је први пут патентирао IBM 1987. године у PS/2 рачунарима.^[1] Коришћен је као најбољи и најскупљи IBM видео стандард тог времена, друго побољшање од CGA после EGA. Са подршком за веће резолуције, допринео је даљем развоју графичких корисничких интерфејса на PC-у, као што је Windows.

Стандардне (прописане стандардом) VGA графичке резолуције су:

• 640×480×16 (са 16 боја или црно-бело)
• 640×350×16 (са 16 боја)
• 320×200×16 (са 16 боја)
• 320×200×256 (са 256 боја)

Најчешћа резолуција која је у употреби је прва, 640×480 (са 16 боја).

Такође, 15-иглични VGA D-конектор користи се за повезивање графичких картица на аналогне мониторе (CRT), а такође — већина дигиталних LCD монитора још увек (од 2007. године) има осим DVI конектора и стари VGA аналогни конектор.

VGA контролер складишти регистре за комуникацију са системом на портовима од 0×3C0 до 0×3D4. Грешка при намештању контролора катодне цеви (CRTC) може довести до oштећења монитора - и код CRT и код LCD - исто важи за видео картице које немају заштиту од преоптерећујућих подешавања. На PC рачунарима, BIOS позиви се често користе да би се појединставило мењање видео режима. Пример:

mov ax, 0
mov al, 12h
int 10h

^[2]

Остали BIOS видео режими се не користе, како су лакоречено "бизарни".

Користи 4 "равни" од по 64KiB, давајући VGA уређајима укупно 256KiB видео меморије. Режими:

Сваки бит пиксела се налази у по једној равни, тј. 8 пиксела у једном бајту распрострањени су на 4 равни.

Режим 13h користи 64KiB само једне равни, па сваки следећи бајт представља следећи пиксел.

Слично као 4-битни режим, свака 2 бита пиксела се налазе у по једној равни, тј. 4 пиксела у једном бајту распрострањени су на 4 равни.

Уместо пиксела користи ћелије.

• 
  VGA графичка резолуција 640×480×16 (Режим 12h)
• 
  VGA графичка резолуција 320×200×256 (Режим 13h)

• DVI
• CRT
• LCD
• VGA прикључак

VGA на Викимедијиној остави.