Ја, Данијел Блејк је драмски филм из 2016. који је написао Пол Лејверти и режирао Кен Лоуч. У филму глуми Дејв Џонс као Данијел Блејк, средовечни човек коме је ускраћена накнада за запошљавање и подршку упркос томе што га је лекар прогласио неспособним за рад. Хејли Сквајерс глуми Кејти, самохрану мајку са којом се Данијел спријатељи.
Филм је освојио Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 2016, Награду публике на Међународном филмском фестивалу у Локарну 2016,[2][3] и награду БАФТА за изванредан британски филм 2017.[4]
Радња
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!
Данијел Блејк, 59-годишњи столар из Њукасла, имао је срчани удар. Иако му лекар није дозволио да се врати на посао, сматра се да је способан да то учини након процене радне способности и одбијен му је државни додатак за запошљавање и подршку. Фрустриран је када сазна да његов доктор није контактиран у вези са овом одлуком и стога се пријављује за жалбу, што му је тешко јер мора да попуни формуларе на мрежи и није компјутерски писмен.
Данијел се спријатељи са самохраном мајком по имену Кејти након што је санкционисана јер је каснила на састанак у Центру за запошљавање. Кејти и њена деца су се управо преселили у Њукасл из склоништа за бескућнике у Лондону, јер у Лондону нема приступачног смештаја. Данијел помаже породици тако што поправља предмете, учи их како да греју собе без струје и прави дрвене играчке за децу.
Током посете банци хране, Кејти се расплаче, пошто је преплавила глад јер је хранила своју децу уместо себе. Након што је ухваћена у крађи у супермаркету, чувар јој тајно нуди посао проститутке. Данијел је изненади појавом у јавној кући у коју иде да ради и моли је да одустане од посла, али она у сузама инсистира да нема другог начина да прехрани своју децу.
Као услов за добијање накнаде за тражење посла, Данијел мора да настави да тражи посао. Одбија посао у баштенском центру јер му доктор још не дозвољава да ради. Када му његов радни тренер каже да мора више да ради да би нашао посао или да буде санкционисан, Данијел спрејом исписује „Ја, Данијел Блејк, захтевам датум жалбе пре него што умрем од глади“ на страни зграде. Зарађује подршку пролазника, укључујући и друге људе који траже бенефиције, али га полиција хапси и упозорава. Данијел продаје већину својих ствари и постаје пустињак. Из депресије га извлачи Кејтина ћерка, Дејзи, која му доноси домаћи оброк да му се одужи за његову доброту.
На дан Данијелове жалбе, Кејти га прати у трибунал, где саветник за социјалну помоћ говори Данијелу да његов случај изгледа обећавајуће. Видевши судију и доктора који ће одлучити о његовој судбини, Данијел постаје узнемирен и оправдава се да бу користио тоалет, где доживи нови срчани удар и умире у 60. години. Кејти чита говор на његовој сахрани јавног здравља, укључујући Данијелов говор који је намеравао да прочита на својој жалби. Говор описује његова осећања о томе како га је систем социјалне помоћи у Великој Британији изневерио и наводи: „Ја нисам мрља на екрану рачунара или националног броја осигурања, ја сам мушкарац“.
Главно снимање почело је у октобру 2015. у Њукаслу на Тајни и околини.[5] Филм је продуцирала Ребека О’Брајан[6] за Sixteen Films, Why Not Productions и Wild Bunch уз подршку Британског филмског института и BBC Films.[7] О’Брајан се у почетку обратио филмском одељењу Канала 4 за финансирање. Након одлагања, О’Брајан је рекла да јој је Канал 4 рекао да финансирање није доступно јер „већ покривамо дато подручје јер радимо Benefits Street.[8]
Пријем
Ја, Даниел Блаке је Лоучов највећи успех на благајнама у Уједињеном Краљевству.[9] На веб страници Rotten Tomatoes, филм има оцену одобравања од 92%, на основу 184 рецензије, са просечном оценом 8,01/10. Консензус сајта гласи: „Ја, Данијел Блејк означавам још једно добро испричано поглавље у снажно популистичкој филмографији редитеља Кена Лоуча“.[10] На Метакритик-у, филм има оцену 78 од 100, на основу 31 критике, што чини „генерално повољне критике“.[11]
Године 2017, Дејв Џонс је учествовао у соло емисији на Единбуршком Фринџу: И, Филум Стар је забележио како се Дејвов живот променио од успеха филма, и добио је похвалне критике.[13]
Стендап комична емисија под називом I, Tom Mayhew изведена је у Единбург Фринџ у августу 2019. Стендап комичар Том Мејхју је претходно био на социјалној помоћи више од три године у Великој Британији и био је инспирисан да напише емисију након што је одгледао филм.[14] Представа је била хваљена од стране критике, па је у јануару 2020. пребачена на распродату представу у Сохо театру.[15]
Политички коментари
Тадашњи државни секретар Конзервативне партије за рад и пензије, Ијан Данкан Смит, рекао је да је филм неправедан и критиковао његов приказ особља Центра за запошљавање: „Ова идеја да вас сви желе да згњече, мислим да је стварно нашкодила особљу центру за запошљавање које себе не види као такве“.[16] Продуцент филма Ребека О’Брајан, одговорила је да Данкан Смит „живи у облацима”.[17]
У епизоди Би-Би-Си-јевог тематског дебатног програма Question Time од 27. октобра 2016, у којој је Лоуч био учесник панела, тадашњи пословни секретар Конзервативне странке Грег Кларк описао је филм као „измишљен“ и рекао: „Тежак је посао администрирање система социјалне помоћи. Особље Одељења за рад и пензије мора да доноси невероватно тешке одлуке и мислим да би требало да имају нашу подршку у доношењу тих одлука." Лоуч је одговорио критикујући притисак под којим је особље ДВП-а: „Разговарали смо са стотинама људи који раде у ДВП-у под вашим вођством и упутствима, и речено им је да санкционишу људе. Ако их не санкционишу, у невољи су“. Касније је рекао: „Када сте санкционисани, ваш живот је приморан у хаос, а људи иду у банке хране. Како можемо да живимо у друштву где се глад користи као оружје?"[18]
Тадашњи вођа Лабуристичке партије, Џереми Корбин, појавио се на лондонској премијери филма и похвалио филм на својој Фејсбук страници.[19] Током премијерских питања 2. новембра 2016, Корбин је критиковао неправедност социјалног система и саветовао тадашњој премијерки Терези Меј да погледа филм.[20]
