Јагода Брлић
![]() Јагода Брлић (Брод на Сави, 5. фебруар 1824 — Загреб, 15. април 1897) била је српска песникиња. Писала је родољубиву, љубавну и елегијску лирику, у духу илиризма.[2] Прву, а уједно и најбољу песму Чекање објавила је 1842. године у часопису Коло.[а] Популарности њене поезије допринео је Иван Зајц, компонујући музику за њену песму Уздах. У свом дому у Загребу Јагода Брлић окупљала је најугледније писце и политичаре друге половине 19. века.[5] БиографијаПореклоЈагода Брлић рођена је 1824. године у Броду на Сави (данашњи Славонски Брод) као Марија Агата Брлић. Отац јој је био српски књижевник, лингвиста и трговац Игњат Алојзије Брлић, а мајка Катарина Бенко. Породица Брлић је, осим Јагоде, имала још четворо деце: ћерку Ану и синове Игњата, Иву и Андрију Торквата, касније познатог публицисту и политичара.[6] Син Андрије Торквата Брлића, Ватрослав, био је ожењен чувеном књижевницом Иваном Брлић-Мажуранић.[7] Ватрослава је, као потенцијалног младожењу Иваниним родитељима препоручила управо Јагода.[8] ОбразовањеЈагода Брлић је у Броду на Сави похађала тзв. тривиалну и главну учиону, а затим и Државну дјевојачку школу.[2] Још у родитељском дому имала је велики подстицај за књижевни рад. Њен отац, Игњат Алојзије брлић, истиче се својим књижевним радом још у предилирском периоду. У оквиру свог књижевног и лингвистичког рада дописивао се и са Вуком Караџићем.[9] Породични животГодине 1848. Јагода се удала за лекара Ивана Амруша, са којим је имала четворо деце: Милана, Вилхелмину, Аду и Јулку.[10] Породица је у почетку живела у родном Броду на Сави, затим у Новој Градишки од 1850. до 1859. После поновног краћег боравка у Броду, године 1861. породица се сели у Загреб.[2] Као девојка, Јагода је писала поезију, али се удајом потпуно посветила породици, тако да је са писањем наставила тек под старе дане, када су јој деца одрасла и напустила родитељски дом.[10] Ипак, ни у том периоду није се сасвим одрекла књижевности. У њеном дому у Загребу окупљали су се познати књижевници и политичари,[5] међу којима су били Петар Прерадовић, Аугуст Шеноа, Јосип Еуген Томић и други.[2] Умрла је 1897. године у Загребу. Сахрањена је у породичној гробници на загребачком гробљу Мирогој.[11] Књижевни радПисањем је Јагода Брлић почела да се бави као сасвим млада девојка. Прва песму, Чекање, објавила је у првом броју часописа Коло 1842. године, кад јој је било само 18 година. Исте године објављена јој је песма и у часопису Даница, који је уређивао Људевит Гај, а 1845. и у часопису Зора далматинска. После удаје Јагода је прекинула са писањем, да би поново објавила песму Три цјелова[12] тек 1897. у часопису Виенац (после 1906 Вијенац).[4] Писала је родољубиву, љубавну и елегијску лирику. Бранко Водник сврстава је међу ретке, али истакнуте књижевнице Илирског покрета (Хрватски народни препород), заједно са Драгојлом Јарневић, Аном Видовић и кнегињом Љубицом Обреновић.[6] Аугуст Шеноа уврстио је руковет њених песама у антологију Виенац изабраних пјесама хрватских и србских из 1873. Њеној популарности допринео је хрватски композитор Иван Зајц, када је 1893. године компоновао музику за њену песму Уздах.[2] Део њене песничке оставштине објављен је као рукопис 1919. године, у посебној књизи Пјесме.[13] Рукописна оставштина Јагоде Брлић чува се у Архиву породице Брлић у Славонском Броду.[2] Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia