Љиљан у хералдици![]() Љиљан (фр. Lilium) је стилизовани приказ љиљана. Представља један од најчешћих хералдичких мотива у Европи. Током средњег вијека били су највише препознатљиви на грбу Краљевства Француске. Симбол су љубави, изабраности Богородице, Светога Тројства.[1] Симбол љиљана срећемо још у древној Месопотамији и старом Египту. Хералдички љиљан у Европи се традиционално повезују са француском монархијом, и са оним владарским кућама које су потекле из Француске (данас: Шпанија, Луксембург — кућа Бурбона). У Северној Америци љиљан је симбол области које су првобитно населили Французи, као што су Квебек и Луизијана. Љиљан је амблем италијанске провинције Фиренца, а на грбу Медичија се појавио у 16. веку. Симбол је и града Лила у Француској. СимболикаКао хришћански мотив, љиљани су чврсто везани за култ Богородице и означавају изабраност, непорочност Богородице. Спој три латице у горњем дјелу хералдичког цвијета симболише Свето Тројство. Симболика љиљана огледа се и у стиховима Старог и Новог завјета. У стиховима Старог завјета ослања се на: Књига пророка Осије - 14. глава
Друга књига дневника - 4. глава
Пјесма над пјесмама - 2. глава
Симболика љиљана се у стиховима Новог завјета ослања на Јеванђеља по Матеју (6:28-29) и Јеванђеља по Луки (12:27). Матеј – Бесједа на гори господа Исуса Христа- глава 6
Љиљани у Краљевини ФранцускојУ Европи су најзаступљенији у Француској чији је грб до 1376. године био „посутим“ љиљанима, што је директно асоцирало на Пјесму над пјесмама, „Што је љиљан међу трњем" оно што је Израиљ међу народима мислећи на изабраност, то је француски краљ међу краљевима. Од 1376. године грб Француске се састојао од три златна љиљана што је симболисало јединство љубави Светога Тројства према Краљевини Француској.[2] Љиљани у српским земљамаУ српске земље љиљан долази преко Византије, а његов утицај се ширио преко Хума даље у Србију.[3] У средњовјековној Србији мотив љиљана срећемо на краљевским регалијама, манастирским фрескама, новцу. Љиљани у Босну доспијевају крунисањем Трвтка за краља, преко круне Стефана Првовјенчаног, у манастиру Милешева 1377. године. До тада на грбу Котроманића није било љиљана, већ се првобитни грб састојао од траке у хералдичком пољу.[2][3] Године 1888. два златна љиљана су унета на грб Краљевине Србије као симбол њеног континуитета са династијом Котроманића. Љиљани нису били на грбу Државе СХС, Краљевине Југославије, ни СФРЈ, али су се поново појавили на грбу и застави независне Србије 2006. Током рата у Босни, босански муслимани су користили стилизовани грб Котроманића као ратну заставу, сматрајући љиљане својим симболом. По том основу су га користили до 1998. године. Љиљан на грбовима и заставама
Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia