Бане Опачић
Бранислав Бане Опачић (Инђија, 26. августа 1977)[10][11] српски је композитор, текстописац и кантаутор.[10][11] Познат је као хуманитариста и филантроп.[3][6][7][8][9] Од 2012. године је члан Удружења композитора Србије.[15] Аутор је више од 1500 песама за извођаче различитих музичких жанрова.[16] Свој први солистички концерт одржао је 11. маја 2018. године у Сава центру.[1][2][3][4][5][6][7][8][9] Само неки од извођача и неке од приближно 1500 песама које као аутор потписује Бане Опачић[16][17]:
Биографија и каријераБане Опачић је склоност ка музици показао још у основној школи када је почео да компонује и пише своје прве песме. После завршетка основне и средње школе у свом родном месту сели се за Нови Сад где уписује Факултет за менаџмент и бизнис пословање, али га музика, као апсолвента, одвлачи у Београд. Своју професионалну каријеру је започео 2001. године на фестивалу у Херцег Новом где је својим дебитантским остварењем освојио награду публике.[10][11] Аутор је више од 1500 песама за извођаче различитих музичких жанрова.[16] Његове ауторске почетке обележили су више него успешни албуми Даде Глишића, Саше Ковачевића са којих се песме „Сто беспућа”, „Копија”, „Рука за спас”, „Једина си вредела” и данас емитују на најслушанијим радио станицама у земљи. Песма „Рука за спас” је 2007. године добила награду за хит године као награду композитору и текстописцу.[33] Опачић је био један од најближих сарадника Дарка Радовановића а њихову сарадњу је крунисао дует „Ако је до мене”[20] који је проглашен за хит те године од стране свих утицајних медија.[19] На том, испоставиће се последњем албуму, нашле су се песме „Сањам те”, „Дукат”, „Време да се растаје” и друге, које су овај албум и прерано преминулог извођача заувек склониле од заборава.[19] Са Лексингтон бендом ствара један потпуно нови музички израз и овај бенд је већ након два изузетно успешна албума прави свој велики солистички концерт у Београду. Песме попут „Добро да није неко веће зло”[21], „Донеси”[22], „Годинама”, „Пијане усне”, „Како је тако је” и многе друге успоставиле су Опачића као једног од најзначајнијих композитора своје генерације. Након више него успешног повратка са песмама „Срећо нечија”, „Страшило”, „Волео си скота”, „Глуве усне”, Гоца Тржан и Бане Опачић су унели једну нову свежину на поп сцену Србије. Марија Шерифовић и Опачић започињу своју сарадњу песмом „Паметна и луда”[24][25] и стварају потпуно нови правац у поп музици са готово поетским текстовима што и јесте одлика Опачићевог стваралаштва од најранијих дана.[24] „Воли ме и не воли ме”, „Лаку ноћ”[29], „11”[26][27], „Имаш ме”[30], „Веруј у нас”, „Живим да те волим”[18], „Одавде до неба”, „Ја те срећом частим”, нижу се једна за другом песме које освајају својом зрелошћу и специфичним стилом текстуалног изражавања. Између свих тих наслова Опачић са још једним бендом прави праву сензацију и песмама „Хендикепиран”, „Будало”[31], „Лажо”, избацује у први план нову музичку сензацију Лапсус бенд. Пионир је новог начина презентације песама и путем своје веома праћене инстаграм странице успева да за рекордно време лансира овај бенд у сам врх естрадне регионалне сцене.[11] Својим специфичним изразом у стварању као и у извођењу својих композиција скреће пажњу великог броја људи који препознају једну потпуно зрелу и снажну интерпретативну емоцију.[11] Од 2012. године члан је престижног Удружења композитора Србије.[15] У сусрет ЛОИ у Рију 2016. године објављена је химна олимпијског тима Србије под називом „Кућа хероја” за коју је Опачић потписао музику и текст.[34][35] .jpg) Бане Опачић је публику на свом солистичком концерту одржаном у Сава центру 11. маја 2018. године водио кроз својеврсни времеплов свог дугогодишњег стваралаштва а својом интерпретацијом на један потпуно својствен начин осликао своје текстове дубином ствараоца који извлачи једну нову емотивну димензију из својих песама које је стварао за друге скоро две деценије.[1][2][3][4][5][6][7][8][9] Године 2019. након дужег боравка на Куби започиње песмама „Скоте још те волим” са Лапсус бендом, „Не враћа се љубав никад” са Џенаном Лончаревићем, „Љубав мање” са Милицом Тодоровић и многе друге.[36][37][38][39][40][41][42][43][44] Остварује сарадњу и са младом и талентованом Илмом Карахмет чије песме „Ништа твоје” и „Неко није” праве огроман успех и освајају бројне награде.[45][46][47][48] Био је музички продуцент „Радија С” као и жири на радијском фестивалу на поменутом радију. Такође је био у жирију музичког такмичења „Звезде Гранда” као и музички продуцент „Старс” такмичења. Добио је награду за најбољег композитора за 2019. годину.[49][50][51]  Ожењен је и живи у Београду, у складном браку са супругом Марином Нином Опачић од 2012. године.[12][13][14] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
