Белошевац (Крагујевац)
Белошевац је назив за предграђе Крагујевца које је до 1991. постојало као самостално насеље, док данас постоји као месна заједница у Крагујевцу. ИсторијаБелошевац се први пут помиње у Карађорђевом Деловодном протоколу (1813.), а помиње се и у путопису из 1829. пруског капетана Отоа Дубислава Пирха.[1] Прва школа у Белошевцу се отвара 1918. у приватној кући, а прва школска зграда се гради 1928. године.[2] Две године пре тога, оснива се и ФК Победа.[3] Током Другог светског рата, Белошевац је имао више учесника у НОБ-у, и плоча са њиховим именима, као и именима страдалих у рату се налази на основној школи.[4] Услед непосредне близине града дошло је до великог популационог раста после Другог светског рата и физиономског срастања са Крагујевцем, па је и званично укинут 1991. године као самостално насељено место и припојен Крагујевцу. Градња стамбених објеката током масовног насељавања Белошевца је у том периоду углавном била без плана и дозвола.[5] Територија катастарске општине Белошевац површине 846 ha на којој се налази атар Белошевца је ушла у састав новоформираних катастарских општина Крагујевац II и Крагујевац III. Насеље од 1971. године има статус градског насеља. Територија данашње месне заједнице Белошевац износи 1568 ha и треба водити рачуна при упоређивању површине и броја становника да месној заједници Белошевац припада и насеље Баљковац. Крајем деведесетих, саграђена је и православна црква посвећена Кнезу Лазару, а само финансирање је обављено углавном донацијама самих Белошевчана.[6] Током 2017. и 2018. велику пажњу медија привукла је серија протеста становника Белошевца против одлуке шумадијског владике Јована да смени локалног белошевачког свештеника Сашу Огњановића.[6][7][8][9][10] ДемографијаБрој становника по пописима:
 Богомоље
ШколеСпортски клубовиЗнамените личности
Види јошРеференце
|
||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
