Боинг B-17
Боинг B-17 „Летећа тврђава” (енгл. Boeing B-17 Flying Fortress) је био амерички бомбардер из периода Другог свјетског рата. Сматра се једним од најпознатијих бомбардера свих времена. Заједно са авионима B-24 Либерејтор и B-29 Супертврђава, чинили су главну снагу тешких бомбардера САД у Другом свјетском рату. Производила га је фабрика Боинг од 1939. до 1945. Произведено је укупно 12.731 авиона.[1] Развој     У августу 1934. године, у вези са студијама војних теоретичара о будућем рату и улози коју ће у њему играти авијација — посебно бомбардерска Амерички војни ваздухопловни корпус дао је компанији Боинг смернице за развој тешког бомбардера следеће генерације, које треба да помире велике димензије са аеродинамичком ефикасношћу. 16. августа започели су радови у дизајнерском бироу Боинг (у почетку под управом Е. Г. Емери, а затим Едвард Цуртис Веллс). Први лет прототипа је био 28. јул 1935., под називом Боинг Модел 299, са 4 мотора Прат и Витни Хорнет (Pratt&Whitney Hornet) од по 750 КС сваки.[2] Посада је била 8 људи, а носивост 8 бомби од по 272 kg (600 фунти). Прототип је након неког времена уништен у удесу, али Ратно Ваздухопловство САД је било довољно импресионирано да наручи серију, која је имала моторе Рајт Циклон (Wright Cyclone). Прва испорука модела B-17Б у јединице РВ је била јуна 1939. Посљедња испорука серијских авиона — април 1945[2]. Даљи развој У току рата је овај авион интензивно унапређиван на основу потреба ратишта, примедби пилота и напретку ваздухопловне и ратне технике. Укупно је развијено десет типова ових авиона. Који су се међусобно разликовали по снази уграђених мотора, опреми и перформансама. После Другог светског рата, користе се за фотографисање терена, обуку, спашавање на мору и друге намене. Неки се користе за тестирање нових турбоелисних мотора, а већина завршавају као ваздушне мете, музејски експонати или старо гвожђе. Технички описАвион B-17 Летећа тврђава је вишенаменски авион (тешки бомбардер, транспортни, извиђачки, патролни, спасилачки), конзолни нискокрилни једнокрилац (крило му скоро тангира доњу ивицу трупа) на коме се налазе четири клипна радијална мотора са ваздушним хлађењем Wright R-1820, у зависности од типа авиона, снаге од 930 до 1.200 KS. Труп авиона је округлог попречног пресека. Имао је класичан реп са хоризонталним стабилизатором са кормилима дубине, и вертикални стабилизатор са кормилима правца. Авион има увлачећи стајни трап класичног типа са нископритисним гумама. Конструкција авиона је потпуно метална, направљена од легура лаких метала. Труп авиона Б-17 је направљен као полумонокок конструкција са попречним ребрима повезаним међусобно уздужним укрућењима за која је закивцима причвршћена алуминијумска лимена облога трупа авиона. У предњи део трупа авиона су смештени кабина пилота, навигатора, инжењера и митраљезаца са турела која се налази у кљуну и крову авиона. У овом простору се могу комотно сместити шест чланова посаде. Поглед на терен је навигатору обезбеђен кроз застакљени кљун авиона, а калота која се налази на крову авиона му служи за утврђивање положаја авиона секстантом. Пилотска кабина има седишта за два пилота који седе један поред другог. Велике стаклене површине пилотске кабине омогућују леп преглед околине авиона. У средњи део трупа је смештен простор за смештај бомби, који са доње стране има пар двокрилних врата која се отварају док траје испуштање бомби за време бомбардовања. У репном делу трупа авиона се налази простор за митраљесце који опслужују два бочна митраљеза и једну турелу која се налази на трупу авиона. Бочни митраљези дејствују кроз прозоре који су за ту намену отворени на бочним страницама трупа. Подна турела се у току слетања и полетања авиона увлачи у труп авиона а у току лета и за време дејства митраљеза извлачи. У четвртом, крменом делу авиона је смештена кабина репног стрелца. Авион је био опремљен са четири ваздухом хлађеним радијална мотора са 9 цилиндара и суперчарџером, Wright R-1820 снаге од 930 до 1.200 KS. На вратила мотора је биле причвршћене трокраке металне вучне елиса са променљивим кораком Hamilton. Крила авиона су са две рамењаче кутијастог типа. Облик крила је трапезни са заобљеним крајем а оса крила је управна у односу на труп авиона. Конструкција је метална а облога од алуминијумског лима закивцима причвршћена за носећу конструкцију. За предњу рамењачу су причвршћени мотори и сви њима потребни агрегати а за задњу рамењачу су била причвршћени елерони и закрилца. Покретни делови крила (елерони и закрилца) су направљени као алуминијумска конструкција обложена алуминијумским лимом. У унутрашње шупљине крила (кутије) су смештене инсталације и системи за управљање авионом. Нападне ивице крила су опремљена системом против залеђивања. У крилним шупљинама су смештени самозаптивајући гумени резервоари за гориво и простор за ноге стајног трапа са точковима. Реп авиона класичан са вертикалним стабилизатором и кормилом правца и хоризонталном стабилизаторима са кормилима дубине. Носеће конструкције репа су металне а облога од алуминијумског лима причвршћена закивцима. Управљачке површине кормило правца и кормило дубине су металне конструкције обложене алуминијумским лимом. Стајни трап му је класичан, предње ноге се увлаче у гондоле мотора авиона а задња нога која ае налази испод репа авиона 9ублсчи се у труп авиона. Увлачење нога стајног трапа се обавља уз помоћ електромотора. Ноге стајног трапа су опремљене точковима са хидрауличним кочницама и гумама ниског притиска (балон гумама). Варијанте
Карактеристике
Перформансе
Наоружање
Оперативно коришћењеТешки бомбардер Боинг B-17 је за време рата коришћен на готово свим ратиштима. Пре свега на Европском и Пацифичком ратишту, затим на Атлантику и Енглеској и на Средоземљу и Северној Африци. У Другом светском рату  Б-17Ц је била прва верзија испоручена Краљевском ратном ваздухопловству на тестирање. Замрзавање митраљеза на висини, неисправности Норден нишана и напади њемачких ловаца из углова који нису били покривени митраљеском ватром су били међу проблемима, које су Британци документовали и обавестили Боинг. Остали авиони су послати на задатке обалског патролирања. У британској служби су авиони B-17Ц имали назив „Тврђава” I (енгл. Fortress I)[2]. Побољшана верзија B-17Д учествује у раним борбама на Пацифику против Јапана. Борбена искуства доводе до унапријеђене верзије B-17Е, са погоњеним куполама за митраљезе, повећаним вертикалним репом и много бољим наоружањем и опремом. Ова верзија се масовно производи у фабрикама Боинг, Локид-Вега и Даглас-Тулса. B-17Е је био први бомбардер 8. бомбардерске команде САД у Енглеској, која почиње нападе на Европу 17. августа 1942[2]. Ускоро је Е верзија замијењена са B-17Ф, којих је изграђено 3405. Верзија Ф уводи побољшања као дужи нос од плексигласа, „весло” пропелере и поткрилне носаче бомби. Крајем 1942. појављује се финализирана верзија Г, са додатном „подбрадном” куполом са још 2 митраљеза 12.7 mm. Ово је уведено пошто је примећено да њемачки ловци почињу да нападају спреда, где је авион био слабије заштићен. Израђено је 8680 авиона верзије Г, и тиме је укупна производња свих верзија достигла 12.731[1]. Многи авиони верзија Ф и Г су добили H2X радар. Познате акције „летећих тврђава” укључују напад на Швајнфурт[3], и бомбардовање разних других мета у окупираној Европи. Друге верзије укључују F-9 извиђач, XC-108 транспорт, CB-17 транспорт, PB-1W авион за радарско рано јављање, PB-1G за спашавање на мору, QB-17 ваздушна мета, XB-40 ловац за праћење других B-17 (са додатним митраљезима) и BQ-7 Афродита радио-навођене летеће бомбе са 12000 фунти експлозива[1]. После Другог светског ратаНакон Другог светског рата овај авион се користио у ратне сврхе током Корејског рата и у Израелу. У мирнодопске сврхе, после рата авион Боинг B-17 је коришћен као патролни авион обалске страже, затим као транспортни авион, као спасилачки авион, као авион за фотограметријска снимања, као летећа лабораторија за испитивање турбоелисних мотора и авион за специјалне операције. Авион Боинг B-17 у ЈугославијиПрема сведочењу пилота Мајкла Бризаса који је својим авионом П-38 Лајтинг принудно слетео на аеродром Сомбор 2. април 1945. године[4] на том аеродрому је затекао један авион Боинг B-17 и два авиона B-24 Либератор. Највероватније да је B-17 био оштећени авион који се помиње у[5]. Нема података о даљој судбини принудно слетелог авиона B-17 у Југославији. Земље које су користиле авион B-17
Сачувани примерци авиона Боинг B-17 У свету је до данас (2020) сачувано 51 примерак ових авиона[6]. Највећи број се налази у САД-у, по два се налазе на Гренланду, Француској, Великој Британији а по један комад у Бразилу и Канади. У Европи се ови авиони могу видети у музејима: Француска
Велика Британија
Референце
Литература
Спољашње везе
видео
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
