Босиљка Ковачевић Мијатовић

Босиљка Ковачевић Мијатовић (Задварје, 8. јул 1910 — Дубровник, 7. октобар 1993) била је српска сликарка и професорка ликовне уметности из Дубровника.

Босиљка Ковачевић Мијатовић је 1929. завршила Умјетничку школу у Сплиту. Радила је као професорка у гимназији у Подгорици (1939 – 1944), а од 1946. наставница на Груди у Конавлима. Од 1947. предаје у Учитељској школи, од 1949. у гимназији и од 1959. до пензионисања 1969. у основној школи у Дубровнику.^[1] Њен брат Бранко, такође је био сликар.

Босиљка Ковачевић Мијатовић је сликала под утицајем постимпресионизма и експресионизма. Њена рана дела била су сликана у уљу и темпери. То су биле ведуте Дубровника (Поглед на Св. Марију, 1953; Дубровачке зидине, 1959; Минчета, 1962), мртве природе (Шкрпина, 1947) и портрети (Портрет В. К., 1960; Аутопортрет, 1965) магличасто расплинутих контура и пригушених сиво-модрих колорита. Крајем 1960-их почиње кубистички разлагати облике, а палета јој постаје топлија (Риба, 1969; Дубровник XIII, 1973; Мртва природа, 1974), да би се крајем каријере окренула сликању интеријера у лирском стилу (У част Ел Грека, 1976; Мртва природа с Вермером, 1977).^[1]

• Дубровник (1955, 1957, 1959, 1963, 1977, 1983, 1986, 1988);
• Кобленц (1979).

• Изложбе УЛУХ/ХДЛУ^[2] (од 1952);
• Загребачки салон (1973);
• Изложба "100 година модерне уметности у Дубровнику" (Дубровник 1978);
• Савремени дубровачки уметници (Дубровник 1982);
• Дубровачки салон (1979, 1982);
• Изложба дубровачких сликара (Загреб 1992).

• Списак српских сликара