Бранко Анђић

Бранко Анђић
Лични подаци
Датум рођења	(1952{{month}}{{{day}}})1952.
Место рођења	Београд, ФНРЈ
Образовање	Филолошки факултет, Универзитета у Београду
Књижевни рад
Најважнија дела	После свирке, Лавица лиже ране, Као из кабла, Ово је истинита прича, Величина света, Play – back

Бранко Анђић (Београд, 1952) новинар је, преводилац и писац.

Бранко Анђић је дипломирао на Филолошком факултету у Београду – Одсек за општу књижевност с теоријом, а постдипломске студије је завршио на Теорији књижевности. Радио је као новинар, писац и преводилац. Био је уредник и суоснивач књижевног часописа Писмо, и уредник Књижевних новина. Радио је и као дописник новинских агенција и сарадник разних књижевних часописа и других медија у Југославији, Србији, Шпанији, Аргентини, Уругвају, Чилеу и САД.

Од 1990. године живи у Буенос Ајресу.^[1]

Аутор је многих романа, прича и приповедака.^[2]

• После свирке
• Лавица лиже ране
• Као из кабла
• Ово је истинита прича
• Величина света
• Play – back

Аутор је неколико антологија хиспаноамеричке и аргентинске савремене приповетке са Љиљаном Поповић Анђић. Писао је зборнике критичких огледа о савременој хиспаноамеричкој књижевности.^[1]

• Вавилонска библиотека
• Антологија савремене латинскоамеричке приповетке
• Трећа обала реке: савремена хиспаноамеричка прича за омладину

Преводио је са шпанског и енглеског језика дела латиноамеричких и северноамеричких писаца као што су:

• Хорхе Луис Борхес (Јеретничке лекције)
• Марио Варгас Љоса (Похвала помајци)
• Габријел Гарсија Маркес (Хроника најављене смрти)
• Хосе Доносо (Бестидна ноћна птица)
• Карлос Фуентес (Аура)
• Ана Марија Шуа (Терет искушења)
• Лилиана Хер (Сунце, потом)
• Хуан Хелман (Изабране песме)
• Педро Хуан Гутјерес (Тропска животиња)
• Хосе Ортега и Гасет (Побуна маса)
• Давид Седарис (Обуци своју породицу у ребрасти сомот и џинс)
• Давид Безмозгис (Наташа и друге приче; Слободан свет)