Геџа (лист)
Геџа је српски хумористично-сатирични часопис који је излазио од 1892. до 1895. године. Власник, издавач и уредник часописа био је Наум Димитријевић. Први број изашао је 10. новембра 1892.[1] Геџа је био један од најбоље уређиваних хумористичких листова у Србији, борбен и оштар у својој сатири према владајућој династији и политичкој олигархији, са изванредно илустрованим прилозима. Спада у ред најчешће забрањиваних листова. Само до јуна 1894. заплењено је било четрнаест бројева.[2] ИсторијатПрви број листа за шалу и сатиру Геџа изашао је 10. новембар 1892. године. Власник, издавач и главни уредник био је новинар Наум Димитријевић, заговорник и поштовалац Радикалне странке,[3] познат по надимцима Сколомерија и Геџа.[4][а] Уредништво се у почетку, већ од другог броја, налазило на Обилићевом венцу 1 у Београду,[6] да би се почетком новембра 1893. преселила у Цариградску 14,[7] где остаје до краја излажења.[8] Од првог броја Геџа излази са поднасловом Лист за шалу и сатиру, да би се већ следеће године поднаслов променио у Лист за озбиљну сатиру. У последњој години излажења (1895) представљен је као Лист за сатиру, шалу и забаву.[3] Опис часописаФормат и преломЛист је излазио једанпут недељно на 4 стране (1 табак), од броја 1 1892. до броја 46 1893, последњег у тој години. Од броја 2 1894. часопис почиње да излази два пута недељно на пола табака, односно 2 стране, на нешто мањем формату и са измењеним дизајном. Све се дешава истовремено са променом штампарије.[9] Последњи бројеви из 1895. поново излазе једанпут недељно, на 4 стране.[8] Геџа је два пута мењао формат, а заглавље листа мењано је чак дванаест пута током његовог излажења.[3] ШтампаријеПрве две године, од првог броја па све до последњег објављеног 1893. године, Геџа је штампан у Парној радикалној штампарији која се налазила у истој згради у којој је било и уредништво часописа.[1] Геџа се 1894. године од броја 1, који је изашао 1. јануара, до броја 31 штампао у Штампарији Петра К. Танасковића.[10] Од броја 32, који је изашао у мају исте године, штампао се у Штампарији Светозара Николића,[11] да би се у последњој години постојања поново штампао у Парној радикалној штампарији.[8] Уређивачка политика
Геџа је био један од најбољих хумористичких листова у тадашњој Србији. Борбен и оштар у својој сатири према владајућој династији и политичкој олигархији, са изванредним илустрованим прилозима.[2] Лист има готово искључиво политичке теме на репертоару. Његова преокупација су догађаји везани за првоаприлски пуч и долазак Александра Обреновића на власт. Овај догађај имао је далекосежне последице, које се у листу будно прате и коментаришу на саркастичан и хумористичан начин. Слику односно карикатуру прати текст који објашњава садржај, јер се у противном сама илустрација или чист текст не би могли разумети без оног другог дела.[13] Радикалског опредељења, нарочито се истицао својим нападима на напредњаке, либерале и Аустроугарску. Зато је више пута забрањиван, а већ у првој години излажења, до јуна 1894. години, заплењено је било 14 бројева.[2] Тиме је Геџа остао запамћен и као часопис који је у Србији током 19. века највише пута забрањиван.[14] Радикалско опредељење листа и напади на либерале, напредњаке, моћну Аустроугарску царевину, па чак и височанстава Краљевине Србије „обезбедилаˮ су листу честе цензорске казне, од заплене појединих бројева, обустава излажења и новчаних казни, до затворских казни за новинаре. То је Геџиној редакцији доносило ексклузивност, јер су и поред пресија и категоричких препрека са највишег нивоа („Геџини малериˮ, Геџа, 1894, бр. 36) довитљиво успевали да продуже излажење шаљивог листа радикала у опозицији. Геџа је често нападао намесништво малолетног Александра Обреновића, због чега се директно замерао Јовану Ристићу, па је због тих напада често трпело и уредништво и лист.[3] У току 1894. године због увреде краља Милана и краља Александра забрањени су бројеви 12, 22, 24, 25 и 26 и 33, када долази до прекида излажења. Када је поново почео да излази, број од 16. јуна[15] забрањен је због карикатуре, а бр. 37, од 3. јула, због увреде краља Милана. Обновљен је 6. марта 1895, а редовно је почео излазити 13. марта исте године.[16] Политичке карикатуре какве су биле у Геџи, али и у другим сатиричним часописима тог времена, у себи су носиле висок степен набоја политичке острашћености, са усмерењем које је зависило од припадности политичкој партији, као и од важности догађаја или афера које су се презентовале читалачкој публици. Поједине карикатуре су показивале различит степен агресивности и сатиричке оштрине која је расла или се смањивала доласком новог броја листа. Већина тих листова били су шаљиви и сатирични „орган” одређене политичке странке.[17] У периоду од 1. априла 1893. године до 12. јануара 1894. године радикално настојени сарадници Геџе и сам уредник листа величали су младог краља Александра Обреновића. Иста еуфорија и одушевљење обузело је и карикатуристе и илустраторе овог гласила. Занимљиво је да је Драгутин Дамјановић у исто време био сарадник у Геџи и Брки (гласило либерала) па је могао сам себи да црта и карикатуралне одговоре. Александар Обреновић је у том периоду представљан на карикатурама са свим позитивним одликама. Када је дошло и до другог државног удара, 12. јануара 1894. године и када су се радикали нашли на месту опозиције, уредници радикалски настројених листова представљају младог краља у дијаметрално супротном светлу.[18] _-_Ne%C4%87e_ma%C4%8Dka_ribe.jpg) Последње године излажења у часопису се појављују и огласи за различите производе. У броју 26 из 1895. године то су рекламе „Бенко” апотекара из Земуна, за различите козметичке и фармацеутске производе.[8]
Текст је објављен уз карикатуру "Неће мачка рибе", употпуњеној мотом којим радикалска редакција поентира: „Данас си нам најмилије јело, волимо те но печено прасе; / Рибо – штуко – ти си била средство да се Српство од курџона спасе.ˮ (на поменутом ручку 1. априла служена је риба, која је често била на дворском јеловнику).[19] Уредништво и сараднициВласник, издавач и главни уредник Геџе био је новинар Наум Димитријевић. Одговорни уредник првих бројева часописа био је Коста Тутуновић, до броја 8 из 1893. године. Наредних више од годину дана, од броја 9 из 1893. до броја 32 из 1894. одговорни уредник био је сам Димитријевић. На даље је на том месту био Гвозден Пантић — Зоља, који је као уредник часописа Самосталност и Геџа септембра 1894. осуђен на четири године затвора, па га је на том месту заменио Димитријевић. Прилоге за Геџу писали су, између осталих Јован Скерлић, Милорад Митровић, Миле Павловић Крпа, Риста Одавић,[2] Тодор Поповић, као и уредници Димитријевић, Тутуновић и Гвозден Пантић – Зоља.[16] Карикатуре су у Геџи радили најбољи српски карикатуристи и илустратори тог времена: Марко Иванишевић, Гавра Ђорђевић Умјански, Драгутин Дамјановић, Владислав Тителбах и други.[3] Занимљива је појава Драгутина Дамјановића, илустратора и карикатуристе, који је радио карикатуре за Геџу и многе друге српске хумористичке и дечје листове, а своје радове објављивао је и у париској штампи. Седам фотографија карикатура из Геџе налазе се у Архиви САНУ (сигн. 14317).[16] Сталне рубрикеСталне рубрике у Геџи биле су: Галерија
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
.jpg)
_-_Ged%C5%BEino_vaskrsenje.jpg)
_-_Udar_na_udar.jpg)
_-_Spasitelj_ukrotitelj.jpg)
_-_Ged%C5%BEini_maleri.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
