Далибор Елезовић јесте српски историчар и универзитетски професор.[1]
Биографија
Рођен је у Никшићу. Дипломирао је са тезом „Политика Млетачке републике на јужном Јадрану (XIV—XVI вијек)” на Филозофском факултету Универзитета у Приштини 2001, магистрирао са тезом „Новопазарски кадилук почетком 17. века” 2007. и докторирао тезом „Франц Гулиман (1568—1612) – касни хуманизам и католичка реформација” 2014. године.[1] Предавао је на Универзитету у Приштини, Јужном федералном универзитету у Ростову на Дону, Факултету за међународну политику и безбедност у Београду и Филозофском факултету Универзитета Црне Горе.[1] Члан је International Society for Cultural History, Научног друштва за историју здравствене културе и редакције више научних часописа у Србији, Црној Гори, Русији и Аустрији.[1] Истраживао је у архивима и библиотекама Црне Горе, Швајцарске, Француске, Бугарске и Русије. Уредио је тематске зборнике међународног значаја Живот и дело академика Богумила Храбака: међународни тематски зборник, Век српске Голготе 1915—2015: тематски зборник међународног значаја, Косово и Метохија у Другом светском рату: седам деценија касније: тематски зборник међународног значаја, Хронотоп Косова и Метохије у науци и уметности: (међународни тематски зборник) и Методолошки изазови историјске науке: тематски зборник међународног значаја.[1] Био је ангажован као истраживач на научном пројекту у Бугарској Religion, national identity and statehood in the Balkans in XIX—XXI century и Косово и Метохија између националног идентитета и евроинтеграција које је финансирало Министарство просвете Републике Србије.[1]
Предмет његовог научног истраживања је историја Европе у раном модерном добу, модерна национална историја и методологија историјске науке.[1]
Библиографија
Монографија
Елезовић Далибор. Руско-аустријско-турски рат (1735—1739): извештаји пуковника Жан Жака Бособра. Краљево: Историјски архив, 2023.
Elezović Dalibor. Balkans in letters: the impressions of an 18th-century Westerner. Sofia: Bulgari PH, 2019.
Студије и огледи
Elezović Dalibor. Between narration and medicine: on disease and death of Philip II according to the writing of Antonio Cervera de la Torre, Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae, 39, 1—2 (2020): 47—55.[2]
Elezovic Dalibor. On historicity and fiction in the poem Osman by Ivan Gundulić. Rusin journal, 39 (2020), 78—88.
Kocić Marija, Elezović Dalibor & Dajč Haris. Plague, cattle pestilence and hunger in the Papal State (1713—1716): A contribution to the history of everyday life from the perspective of British sources. Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, 49, 3 (2019), 231—244.
Elezovic Dalibor. Teodor Jankovic De Mirijevo – education Reformer in Serbes and Russia, Современное образование для цифровой экономики: новые вызовы и перспективы развития. Сборник трудов Международной научной конференции, Ростов, 2019, 71—83.
Elezovic Dalibor. Letters of Francis II Rakoczi from Mukachevo to Elzbieta Sieniawska in 1709 and 1710. Rusin journal, 55 (2019), 58—67.
Elezović Dalibor, Kocić Marija. Katolička reforma – ka modernoj simbiozi religije i politike. Sociološki pregled, 53(4), 2019, 1417—1437.
Коцић Марија и Елезовић Далибор. Увод у решавање Сафавидског наслеђа (1721—1723) – према британским изворима. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 49(1), 2019, 175—205.
Kocić Marija & Elezović Dalibor. Uspon Mahmud-paše Bušatlije kao odraz krize Osmanskog državnog sistema. Baština, 46 (2018): 291—306.
Еlezovic Dalibor. Methodological challenges of the research of historical sources of the early modern period у Методолошки изазови историјске науке: тематски зборник међународног значаја/уредили и приредили З. Делетић, Д. Елезовић. Косовска Митровица: Филозофски факултет, 2018, 139—160.
Elezović Dalibor. News on the Battle of Petrovaradin and the Siege of Belgrade in the Autobiographical Writings of Jean-Frédéric Diesbach. Зборник радова Филозофског факултета, 46(3), 2016: 53—63.
