О’Брајен је афроамеричког и финског порекла.[1] Одрастао је као усвојено дете у ирско-америчкој породици у Кламат Фолсу.[2] Похађао је Универзитет Ајдахо у Москви, где се такмичио у атлетици.[3] Након што је првобитно напустио универзитет и ушао у проблеме са законом,[2][4] О’Брајен се пребацио на Спокен Фолс двогодишњи колеџ у Спокену у Вашингтону 1987-1988.[5] Вратио се потом на Универзитет Ајдахо како би се такмичио у атлетици и да би дипломирао.[6]
О’Брајен је тренирао под вођством тренера Мајка Келера,[7][8][9] и Рика Слоуна.[10]
Каријера
Као светски шампион 1991. године, О’Брајен је ушао у олимпијску 1992. као фаворит за освајање злата у десетобоју у Барселони. Међутим, током америчких олимпијских квалификација на стадиону Тад Гормли у Њу Орлеансу крајем јуна, О’Брајен није успео да пресочи почетну висину у скоку мотком па није зарадио ниједан поен. Завршио је на једанаестом месту међу 24 десетобојаца[11][12] и ниује ушао у амерички олимпијски тим за Барселону.[13]
О’Брајенов изостанак са Олимпијских игара у Барселони представљало је проблем за његовог корпоративног спонзора и за телевизију NBC која је у великој мери промовисала предстојеће Олимпијске игре. Појавиљивао се са америчким ривалом Дејвом Џонсоном у популарној ТВ рекламној кампањи за Рибок.[14] Серија реклама под називом "Дан и Дејв" требало је да изазове интересовање за Рибок и десетобојце пред Олимпијске игре у Барселони.[15] О’Брајенов неочекивани неуспех у Њу Орлеансу привукао је значајну пажњу; Рибок се прилагодио тако што је пустио нове рекламе у којима је навијао за Дејва, који је у Барселони освојио бронзану медаљу.
О’Брајен се прегруписао и поставио светски рекорд од 8.891 поен почетком септембра 1992. у Таленсу у Француској.[16][17][18][19] Ово је стајало као светски рекорд до 1999.[20] и као амерички рекорд скоро двадесет година, све док га Ештон Итон није оборио 2012. на америчким олимпијским квалификацијама у Јуџину. О’Брајен је био присутан на стадиону Хејворд Филд и честитао је Итону убрзо након што је овај завршио трку на 1.500 метара оборивши светски рекорд са укупним збиром од 9.039 поена.[21]
На Олимпијади у Атланти 1996. О’Брајен је освојио златну медаљу са 8.824 бода, 118 испред другошампиона Франка Буземана из Немачке.[23][24][25] Повреда левог стопала у јулу 2000. године, узроковала је његово повлачење са Игара у Сиднеју.[26][27] Повреде су се наставиле и спречиле његову даљу каријеру. [28] О’Брајен је објавио да се повлачи из атлетике 8. јула 2004.[29]
О’Брајен је 7. маја 2009. оборио светски рекорд за најбржу игру школица на егзибицији одржаној на Менхетну. Поставио је рекорд од 81 секунде, оборио стари рекорд за две секунде.[30]
Касних 1990-их, О’Брајен се појавио у рекламама за италијанског модног дизајнера Версаћеа.[31]
1. јуна 2012, О’Брајен је објавио књигу коју је написао заједно са Бредом Боткином „Савладавање препрека: Како се постаје најбољи спортиста света“ (ISBN978-1935628088).
Приватно
О’Брајен живи у околини Феникса од 1997.[32] где се преселио из северног Ајдаха.[33] Власник је Голд Медал Акселерејшн (енгл.Gold Medal Acceleration). Повремено коментарише преносе атлетских такмичења на телевизији.
Почасти и награде
Убрзо након што је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1996., установљен је "Дан Дана О’Брајена" од стране државе Ајдахо са парадом у граду Москви средином августа.[34][35][36][37]
О’Брајен је примљен у Кућу славних у Орегону 2005.[38][39] Уврштен је у Националну атлетску кућу славних 2006. године, Спортску кућу славних Универзитета у Ајдаху и Олимпијску кућу славних Сједињених Држава 2012.[40]
Улица у Кламат Фолсу је названа по њему 1996.[41][42][43] а средња школа Хенли одала је 2010. част О’Брајану преименовањем свог терена за амерички фудбал.
Атлетска стаза на Универзитету Ајдахо названа је по О’Брајену 1996. Комплекс је реновиран у вредности од 2,5 милиона долара 2011–2012.[44][45][46][47]
^Foster, Mary (27. 6. 1992). „Will it be Dan or will it be Dave?”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Associated Press. стр. C1.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
.svg){kind=small}
