Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ

Девастирање православних светиња на Косову и Метохије у време НАТО бомбардовања СРЈ, је период у новијој историји Балкана у току кога је највише бомби и других експлозивних направа бачено на територију Косово и Метохију. У једној публикацији објављеној после 1999. године Завода за заштиту споменика културе Републике Србије, као споменици и објекти под заштитом државе помиње се 210 српских православних цркава, манастира и гробаља на Косову, као једном од простора Србије са највећим бројем православних светиња и других знамења. Све те светиње биле су изложене могућим ратним разарањима.^[1]

У време НАТО бомбардовања на Косову и Метохији налазио се и знатан број џамија, као и један број богомоља других конфесија, тако да је услед НАТО бомбардовања целокупно духовно и културно благо овог простора било угрожено. У том бомбардовању један број цркава, манастира и других религиозних објеката је уништен, односно оштећен.^[2]

Врсте оштећења

Све последица бомбардовања у НАТО агресији могу се поделити на три врсте оштећења:

Физичка

Оштећења православних светиња као последица директног дејства ракета, односно бомби. Физичка оштећења настала непосредно од граната и бомби, била су видљива после завршетка агресије и могућа је њихова санација.

Растресена

Растресења цркава и црквених здања настала су као последица бачених бомби у непосредној близини православних светиња.

Накнадни процеси

Ови процеси, јављају се или ће се појавити у дужем или краћем времену на православних светиња услед дејства високе температуре и сагоревања нафтиних деривата и других хемијских супстанци, услед паљења. Будућност растресених цркава и других црквених објеката је неизвесна. С обзиром на конструкцију и материјал од кога су средњовековне цркве грађене, постоји оправдана бојазан да се неке светиње у догледно време заруше. Посебно су угрожени манастири: Грачаница, Пећка патријаршија и Дечани.^[3]

Референце

^ Herscher, Andrew; Riedlmayer, András (2000). „Monument and Crime: The Destruction of Historic Architecture in Kosovo”. Grey Room. 1: 108—122. ISSN 1526-3819. doi:10.1162/152638100750173083.
^ Милеуснић, Слободан. „Духовни геноцид– културна катастрофа (Континуитет црквенорушитељства на Косову и у Метохији” (PDF). Српска академија наука. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 3. 2016.
^ Распето Косово, Београд, 1999.

Литература

Православље, 1999, Београд, бр. 775, бр. 776. и бр. 780.
Православље, 2002, Београд, бр. 846.
Православље, 2003, Београд, бр. 872.
Православље, 2004, Београд, бр. 889.
Пузовић 2006: П. Пузовић, Косово и Метохија у црквеној штампи у последњих десет година (1995-2005), Фоча.
Драгана Јањић, 2013: Косовски проблем и положај хришћанских заједница на Блиском и Средњем истоку, Баштина, Приштина – Лепосавић, св. 35, (2013). стр. 117-133.
Milka Čanak-Medić, Arhitektura nemanjićkog doba I i II deo, Republički zavod za zaštitu spomenika Kulture, Beograd, 1989.
Slobodan Mileusnić, Manastiri Kosova i Metohije, Pravoslavlje Pres, Beograd, 1999.