Издаја је облик преваре, када се изневјери нечије повјерење, нечија очекивања или се повриједе интереси групе којој субјекат припада. Најчешће узрокује јаке осуде и није омиљена ни међу онима којима иде у корист. Кроз вјекове издаја је сматрана једним од најгорих чинова које особа може урадити за групу којој припада (државу, народ, племе, војску итд.) и углавном се ригорозно кажњавала.
Иако се данас убиство сматра најгорим злочином, у прошлости се политичка издаја (државе, народа итд.) сматрала гором.[1] У енглеском закону средњег вијека издаја се кажњавала вјешањем, дављењем и, на крају, сјечењем на четири дијела за мушкарце, осносно спаљивањем на ломачи за жене (закон који је важио све до 1814).[2][3]
Књижевност
У српској историји, књижевности и митологији Вук Бранковић се сматра великим грешником јер је издао српски народ у Косовској бици. У Шекспировој представи Краљ Лир сазнаје да га је кћерка јавно осрамотила (што се такође сматрало издајом) и каже: „Није могла то учинити, не би она то, то је горе од убиства“. У Дантеовој „Божанственој комедији“ најнижи кругови пакла су одређени за издајнике. У хришћанству, Јуда, који је издао Исуса Христа је изложен најгорим мукама и његово име се често користи за издајнике, као и Квислингово.
Лична издаја
У прошлости се и превара мужа сматрала издајом. Особа која изда блиску или драгу особу често пати од својеврсне трауме, сличне психолошком стресу.
Ако издате некога, губите једно од највећих блага живота, губите способност да вјерујете. Јер, без повјерења, љубав није могућа
Кључна разлика између традиционалног посттрауматског стресног поремећаја (PTSD) и трауме издаје је у томе што се први историјски посматра као узрокован првенствено страхом, док је траума издаје одговор на екстремни бес. Страх и бес су две стране одговора бори се или бежи, и као такви су наше најјаче и најосновније психолошке емоције.[5][6][7]
У романтичним везама
Џон Готманов рад Шта чини љубав трајном? описује издају као „штетног освајача, који долази са великом прикривеношћу“ који подрива наизглед стабилне романсе и лежи у срцу сваке неуспешне везе, чак и ако пар тога није свестан.[8] Готман је израчунао метрику издаје тако што је израчунао колико је сваки партнер био невољан да се жртвује за другог и везу. Стално повишена метрика издаје служила је као показатељ да је пар у опасности од неверства или друге озбиљне нелојалности. Неке врсте издаје у романтичним везама укључују сексуалну неверу, условну посвећеност, несексуалну аферу, лагање, формирање коалиције против партнера, одсуство или хладноћу, повлачење сексуалног интереса, непоштовање, неправедност, себичност и кршење обећања.[9]
Двострука превара
Двоструки превара је фраза која значи преварити двоструким делом.[10]
Слепило издајства
Издајничко слепило је несвесност, непознавање и заборав који људи показују према издаји.[11]
Термин „слепило издаје“ је увео Фројд 1996. године, а проширио га је 1999. Затим су слепило изјаве поново нагласили Фрејд и Бирел 2013. године кроз теорију Трауме издаје.[11] Ово слепило за издају може се проширити и на издаје које се не сматрају традиционалним траумама, као што су прељуба и неједнакости. Издајничко слепило није искључиво само за жртве. Починиоци и сведоци такође могу показати слепило за издају како би сачували личне односе, своје односе са институцијама и друштвеним системима од којих зависе.[11]
Израз „институционална издаја” односи се на неправде које је починила институција над појединцима који зависе од те институције. Ово укључује неуспех да се спрече или реагује са подршком на кривична дела појединаца (нпр. сексуални напад) почињен у контексту институције.[11]
Референце
^Lear, Floyd Seyward (2013). Treason in Roman and Germanic Law.
^Freyd, Jennifer J. (1998-02-06). Betrayal Trauma: The Logic of Forgetting Childhood Abuse (на језику: енглески) (Reprint изд.). Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press. ISBN978-0-674-06806-3.
Freyd, J. J ., Klest, B., & Allard, C. B. (2005). „Betrayal trauma: Relationship to physical health, psychological distress, and a written disclosure intervention”. Journal of Trauma & Dissociation,. 6 (3): 83—104..
Hensley, A. L (2004). Why good people go bad: A psychoanalytic and behavioral assessment of the Abu Ghraib Detention Facility staff. An unpublished courts-martial defense strategy presented to the Area Defense Counsel in Washington DC on December 10, 2004.
Hensley, A. L. (2007). Why good people go bad: A case study of the Abu Ghraib Courts-Martials. In G. W. Dougherty, Proceedings of the 5th annual proceedings of the Rocky Mountain Region Disaster Mental Health Conference. Ann Arbor, MI: Loving Healing Press.
Hensley, A. L. (2009a). Gender, personality, and coping: Unraveling gender in military post-deployment wellbeing (preliminary results). In G. Dougherty (Ed.). Return to equilibrium: Proceedings of the 7th Rocky Mountain Region Disaster Mental Health Conference (pp. 105–148). Ann Arbor, MI: Loving Healing Press.
Hensley, A. L. (2009b). Gender, personality and coping: Unraveling gender in military post-deployment physical and mental wellness. Ann Arbor, MI: ProQuest UMI.
Hensley, A. L. (2009c). Betrayal trauma: Insidious purveyor of PTSD. In G. Dougherty (Ed.). Return to equilibrium: Proceedings of the 7th Rocky Mountain Region Disaster Mental Health Conference (pp. 105–148). Ann Arbor, MI: Loving Healing Press.
Hersey, B. & Buhl, M.(January/February 1990). The Betrayal of Date Rape. InView.
Jackson, R. L. (2000). „The Sense and Sensibility of Betrayal: Discovering the Meaning of Treachery through Jane Austen”. Humanitas. National Humanities Institute. XIII (2): 72—89.
McNulty, F. (1980). The burning bed. New York: Houghton Mifflin Harcourt.
Musen, K. & Zimbardo, P. G. (1991). Quiet rage: The Stanford prison study.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) Videorecording. Stanford, CA: Psychology Dept., Stanford University.
Reis, H. T.; Rusbult, C. E. (2004). Close relationships: key readings. Psychology Press. ISBN978-0-86377-596-3.
Robin Marie Kowalski (2009). „Betrayal”. Ур.: Harry T. Reis; Susan Sprecher; Susan K. Sprecher. Encyclopedia of Human Relationships. 1. SAGE. стр. 174—176. ISBN978-1-4129-5846-2.
James Allen Grady (2008). „Betrayal”. Ур.: Yudit Kornberg Greenberg. Encyclopedia of love in world religions. 1. ABC-CLIO. стр. 74—76. ISBN9781851099801.
Freyd, Jennifer J. (2008). „Betrayal trauma”. Ур.: G. Reyes; J.D. Elhai; J.D.Ford. Encyclopedia of Psychological Trauma. New York: John Wiley & Sons. стр. 76.
Nachman Ben-Yehuda (2001). Betrayal and treason: violations of trust and loyalty. Crime & society. Westview Press. ISBN978-0-8133-9776-4.
Reyes, Gilbert; Jon D. Elhai; Julian D. Ford (2008). „Betrayal trauma”. The Encyclopedia of Psychological Trauma. John Wiley and Sons. ISBN978-0-470-44748-2.
Alan L. Hensley (2009). „Betrayal Trauma: Insidious Purveyor of PTSD”. Ур.: George W. Doherty. Return to Equilibrium: The Proceedings of the 7th Rocky Mountain Region Disaster Mental Health Conference. Loving Healing Press. ISBN978-1-932690-86-6.
Åkerström, Malin (1991). Betrayal and betrayers: the sociology of treachery. Transaction Publishers. ISBN978-0-88738-358-8.
Warren H. Jones; Couch, Laurie; Susan Scott (1997). „Trust and Betrayal”. Ур.: Robert Hogan; John A. Johnson; Stephen R. Briggs. Handbook of personality psychology. Gulf Professional Publishing. ISBN978-0-12-134646-1.
DePrince, Anne P.; Brown, Laura S.; Cheit, Ross E.; Freyd, Jennifer J.; Gold, Steven N.; Pezdek, Kathy; Quina, Kathryn (2012). True and False Recovered Memories. Nebraska Symposium on Motivation. Nebraska Symposium on Motivation. Nebraska Symposium on Motivation (на језику: енглески). 58. Springer, New York, NY. стр. 193—242. CiteSeerX10.1.1.458.2892. ISBN978-1-4614-1194-9. PMID22303768. doi:10.1007/978-1-4614-1195-6_7.
A., Ford, Julian D. 1951- Courtois, Christine. Treating complex traumatic stress disorders in children and adolescents : scientific foundations and therapeutic models. OCLC952748360.
Smith, Carly Parnitzke; Freyd, Jennifer J. (2013-02-01). „Dangerous Safe Havens: Institutional Betrayal Exacerbates Sexual Trauma”. Journal of Traumatic Stress (на језику: енглески). 26 (1): 119—124. ISSN1573-6598. PMID23417879. S2CID17532531. doi:10.1002/jts.21778.
Lind, Suris (2008). „Military sexual trauma: A review of prevalence and associated health consequences in veterans”. Trauma, Violence, and Abuse. 9 (4): 250—269. PMID18936282. S2CID31772000. doi:10.1177/1524838008324419.
St. Vil, Noelle M.; Carter, Takisha; Johnson, Susan (2018-06-08). „Betrayal Trauma and Barriers to Forming New Intimate Relationships Among Survivors of Intimate Partner Violence”. Journal of Interpersonal Violence (на језику: енглески). 36 (7–8): NP3495—NP3509. ISSN0886-2605. PMID29884098. S2CID46995709. doi:10.1177/0886260518779596.
Schore, Allan N. (2002-02-01). „Dysregulation of the right brain: a fundamental mechanism of traumatic attachment and the psychopathogenesis of posttraumatic stress disorder”. Australian and New Zealand Journal of Psychiatry (на језику: енглески). 36 (1): 9—30. ISSN1440-1614. PMID11929435. S2CID7761825. doi:10.1046/j.1440-1614.2002.00996.x.
Kaehler, Laura; Freyd, Jennifer (2009). „Borderline Personality Characteristics: A Betrayal Trauma Approach”. Psychological Trauma: Theory, Research, Practice, and Policy. 1 (4): 261—268. S2CID1863746. doi:10.1037/a0017833.
Platt, Melissa G.; Luoma, Jason B.; Freyd, Jennifer J. (2016-09-29). „Shame and Dissociation in Survivors of High and Low Betrayal Trauma”. Journal of Aggression, Maltreatment & Trauma (на језику: енглески). 26 (1): 34—49. ISSN1092-6771. S2CID51904101. doi:10.1080/10926771.2016.1228020.
Liotti, Giovanni (2006). „A Model of Dissociation Based on Attachment Theory and Research”. Journal of Trauma & Dissociation (на језику: енглески). 7 (4): 55—73. PMID17182493. S2CID281347. doi:10.1300/j229v07n04_04.
Gomez, Jennifer; Kaehler, Laura; Freyd, Jennifer (2014). „Are Hallucinations Related to Betrayal Trauma Exposure? A Three-Study Exploration”. Psychological Trauma: Theory, Research, Practice, and Policy. 6 (6): 675—682. CiteSeerX10.1.1.661.9506. doi:10.1037/a0037084.
Delker, Brianna; Freyd, Jennifer (2014). „From Betrayal to the Bottle: Investigating Possible Pathways from Trauma to Problematic Substance Use”. Journal of Traumatic Stress. 27 (5): 576—584. CiteSeerX10.1.1.660.6030. PMID25322887. doi:10.1002/jts.21959.
Putnam, F. W.; Guroff, J. J.; Silberman, E. K.; Barban, L.; Post, R. M. (јун 1986). „The clinical phenomenology of multiple personality disorder: review of 100 recent cases”. The Journal of Clinical Psychiatry. 47 (6): 285—293. ISSN0160-6689. PMID3711025.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Chu, Ann; Anne P. DePrince (2006). „Development of Dissociation: Examining the Relationship Between Parenting, Maternal Trauma and Child Dissociation”. Journal of Trauma & Dissociation. 7 (4): 75—89. PMID17182494. S2CID6809502. doi:10.1300/J229v07n04_05.
Goldberg, Lewis; Freyd, Jennifer (2006). „Self-Reports of Potentially Traumatic Experiences in an Adult Community Sample: Gender Differences and Test-Retest Stabilities of the Items in a Brief Betrayal Trauma Survey”. Journal of Trauma & Dissociation. 7 (3): 39—63. CiteSeerX10.1.1.659.2105. PMID16873229. S2CID25982512. doi:10.1300/J229v07n03_04.
Gómez, Jennifer M.; Lewis, Jenn K.; Noll, Laura K.; Smidt, Alec M.; Birrell, Pamela J. (2016). „Shifting the focus: Nonpathologizing approaches to healing from betrayal trauma through an emphasis on relational care”. Journal of Trauma & Dissociation. 17 (2): 165—185. ISSN1529-9740. PMID26460888. S2CID205869377. doi:10.1080/15299732.2016.1103104.