У биологији, имаго је последњи стадијум који инсект поприма током своје метаморфозе, процеса раста и развића.[2][3][4][5] Пошто протекне време луткиног мировања, њена кошуљица (егзувија) прска и кроз настали отвор излази савршен инсект — имаго. На пример, лептир када излази из кошуљице је мокар и мекан, његова крила су слепљена и он није способан да лети.
Функција имага своди се углавном на размножавање врсте. Имаго неких врста после парења угине, мада има и имага других врста који после парења живе и неколико година (нпр. тврдокрилци). Међу инсектима најдужи живот имају женке социјалних инсеката; (матица домаће пчеле до 5 година), (мравља краљица до 12 година), (женка термита до 15 година).
Код чланова Ametabola[6] или Hemimetabola,[7][8] код којих је метаморфоза[9][10] „непотпуна“, коначна екдиза прати последњу незрелу или нимфалну фазу. Код чланова Holometabola, у којима постоји стадијум кукуљице, коначна екдиза прати излазак из кукуљице, након чега је метаморфоза потпуна, иако код неких врста постоји продужени период сазревања.[11]
Имаго је једина фаза у којој је инсект полно зрео и, ако је врста крилата, има функционална крила. Имаго се често назива одраслим стадијумом.[5] Припадници реда Ephemeroptera (водени цветови) немају стадијум кукуљице, али накратко пролазе кроз екстра крилати стадијум који се зове субимаго.[12][13][14] Инсекти у овој фази имају функционална крила, али још нису полно зрели.[5]
Латинска множина од imago је imagines, и ово је термин који генерално користе ентомолози – међутим, имаго је такође прихватљив.[15]
Преображаји инсеката
Epimorphosa (развиће без или са врло слабим преображајем). Инсекти са овим преображајем имају примарну ларву. Развијају се по принципу јаје – ларва – имаго.
Hemimetatobolia (непотпуна метаморфоза). Јавља се код инсеката који имају примарну ларву или секундарну ларву, који личе на свог имага и која са сваким пресвлачењем све више задобија органе имага (крила, пипке, полне органе). Развија се по принципу јаје – примарни ларва – имаго.
Holometabolia (потпун преображај). Јавља се код инсеката који имају терцијалну ларву, која све до краја свог развића остаје са својим провизорним органима и која се потпуно разликује од имага. Развија се по принципу јаје – терцијална ларва – лутка – имаго.
^Liddell, Henry George; Scott, Robert (1940). „Metamorphosis”. A Greek-English Lexicon. Oxford: Clarendon Press. Приступљено 2012-08-26 — преко perseus.tufts.edu.
^Richards, O. W.; Davies, R. G. (1977). Imms' General Textbook of Entomology: Volume 1: Structure, Physiology and Development Volume 2: Classification and Biology. Berlin: Springer. ISBN0-412-61390-5.
^McCafferty, W. Patrick (1983). „Mayflies”. Aquatic Entomology: The Fishermen's and Ecologists' Illustrated Guide to Insects and Their Relatives. Jones & Bartlett. стр. 91—123. ISBN978-0-86720-017-1.
^Gordh, Gordon; Headrick, David H. A Dictionary of Entomology. Publisher: CABI 2010. ISBN978-1845935429
Литературе
Davies, R.G. (1998). Outlines of Entomology. Chapman and Hall. Second Edition. Chapter 3.
Williamson D.I. (2003). The Origins of Larvae. Kluwer.
Chiang, H.C. and G. C. Jahn 1996. Entomology in the Cambodia-IRRI-Australia Project. (in Chinese) Chinese Entomol. Soc. Newsltr. (Taiwan) 3: 9–11.
Davidson, E. 2006. Big Fleas Have Little Fleas: How Discoveries of Invertebrate Diseases Are Advancing Modern Science University of Arizona Press, Tucson, 208 pages, ISBN0-8165-2544-7.
Cedric Gillot: Entomology. Second Edition, Plenum Press, New York, NY / London 1995, ISBN0-306-44967-6.
Triplehorn, Charles A. and Norman F. Johnson (2005-05-19). Borror and DeLong's Introduction to the Study of Insects, 7th edition, Thomas Brooks/Cole. ISBN0-03-096835-6
Rolff, Jens; Johnston, Paul R.; Reynolds, Stuart (2019-08-26). „Complete metamorphosis of insects”. Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences. The Royal Society. 374 (1783): 20190063. ISSN0962-8436. doi:10.1098/rstb.2019.0063.
Laudet, Vincent (27. 9. 2011). „The Origins and Evolution of Vertebrate Metamorphosis”. Current Biology. 21 (18): R726—R737. PMID21959163. doi:10.1016/j.cub.2011.07.030.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
San Mauro, D.; Gower, D. J.; Oommen, O. V.; Wilkinson, M.; Zardoya, R. (новембар 2004). „Phylogeny of caecilian amphibians (Gymnophiona) based on complete mitochondrial genomes and nuclear RAG1”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 33 (2): 413—427. PMID15336675. doi:10.1016/j.ympev.2004.05.014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Thomas, Jessica A.; Trueman, John W. H.; Rambaut, Andrew; Welch, John J. (2013). „Relaxed phylogenetics and the Palaeoptera problem: resolving deep ancestral splits in the insect phylogeny”. Systematic Biology. 62 (2): 285—297. PMID23220768. doi:10.1093/sysbio/sys093.
