КБ-11 Бранко

КБ-11 Бранко
	; ЛБИС КБ-11 Бранко
Општи подаци
Намена	Пословни авион
Посада	1
Број путника	3
Порекло	ФНР Југославија
Произвођач	ЛИБИС-Леталски Институт Бранко Иваниш Словенија
Пробни лет	децембар 1959.
Статус	неактиван
Број примерака	5
Димензије
Дужина	8,23 m
Висина	2,45 m
Распон крила	10,59 m
Површина крила	11,52 m²
Маса
Празан	800 kg
Нормална полетна	1.250 kg
Погон
Мотори	Lycoming
Број мотора	1
Физичке особине
Клипноелисни мотор	1 x Lycoming O-435-1
Снага КЕМ-а	138 kW
Снага КЕМ-а у кс	185 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт.	214 km/h
Економска брзина	171 km/h
Долет	950 km
Плафон лета	5.300 m
Брзина пењања	285 m/min
Портал Ваздухопловство

Aвион КБ-11 Бранко је пословни авион мешовите конструкције пројектован и направљен у Леталском Институту Бранко Иваниш Словенија^[1].

Пројектовање и развој

Рад на авиону КБ-11 је започет 1954-55. године у ЛИБИС-Леталски Институт "Бранко Иваниш" Словенија а његови конструктори су били Стане Грчар (главни конструктор), Иван Горенц, Младен Копитар, Франце Јанезић и Антон Земљич. Авион КБ-11 Бранко је добио име према КБ од Конструкциони Биро, ознаку 11 према редном броју пројекта а име Бранко је добио по Бранку Иванишу преминулом (1954) председнику Ваздухопловног савеза Словеније. Поред овог имена често се користи и име ЛИБИС КБ-11 Бранко (додато је име произвођача) или само КБ-11.

Авион је био намењен за путнички саобраћај, санитетску службу, превоз поште, фотографисање, аеро-вучу и превоз падобранаца. Предвиђено је да буде опремљен уређајима за радио-везу, радио компасом и комплетним електричним уређајем за ноћно летење и летење без спољне видљивости.

Авион је први пут приказан јавности пред полазак такмичара на II етапу (Љубљана-Загреб) 4. југословенског аеро релија, изјутра 23. јуна 1959. а први фабрички пробни лет прототипа авиона КБ-11 је обављен 11. децембра 1959. године.

Технички опис

Авион КБ-11 Бранко је био самоносећи нискокрилац мешовите конструкције.

Труп је био дрвене конструкције полу-монокок. Изведен у облику центроплана (труп са кореном крила) за који су причвршћени точкови стајног трапа. Погонска група је мотор Lycoming O-435-1 снаге 136 kW, шестоцилиндрични, ваздушно хлађени мотор са хоризонтално распоређеним цилиндрима. Двокрака метална елиса Hartzell HC 12-20-8D/8433-6.

Кабина омогућава смештај пилота и три путника или кад се избаце седишта онда може понети 300 kg терета. Кабина је имала велике стаклене површине које су омогућавале лепу прегледност пилоту и путницима такође је имала и могућност загревања и проветравања унутрашњости кабине. Поклопац/врата кабине су се отварала нагоре.

Авион је имао трапезна крила чији је аеропрофил у корену крила био NACA 3415 а на крајевима USA 35B. Виткост крила је 7,76 а сужење 1,74:1 са диједром од 6^о. Крило има једну дрвену рамењачу са торзионом кутијом обложену дрвеном лепенком. Остали део крила је покривен платном. Централни део крила који припада центроплану је металне конструкције. Гориво је било распоређено у 4 крилна резервоара укупног капацитета 160 литара. Репне површине су дрвене са кормилима која су покривена платном.

Стајни трап је био увлачећи, типа трицикл (један точак испод кљуна авиона а два основна точка испод крила). Систем увлачења стајног трапа је електрични а амортизери су уљно-пнеуматски. Точкови су од лаких легура са нископритисним гумама (балон гуме) и хидрауличним кочницама^[2]. Предњи точак се увлачио уназад у труп испод мотора а крилни точкови су се увлачили у крила и то ка трупу авиона.

Оперативно коришћење

Авиона КБ-11 'Бранко' направљено је укупно 4 ком, фабрички бројеви 239-242, са регистрацијама:

YU-CNB пловидбена дозвола од 1960. године
YU-CNA пловидбена дозвола од 1961. године
YU-CNC пловидбена дозвола од 1961. године
YU-CMZ пловидбена дозвола од 1962. године

YU-CNC је отписан већ 1963. године а YU-CNA 1964. године^[3].

Сачувани примерци

Нема података да ли је сачуван неки од примерака овог авиона.

Земље које су користиле овај авион

Југославија

Види још

Референце

^ Green, William (1962). Observer's book of aircraft (1962 izd.). London: Frederick Warne & Co. Ltd.
^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
^ Paluba:Turistički četvorosed KB-11

Литература

Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: Институт Лола.
Green, William (1962). Observer's book of aircraft (1962 izd.). London: Frederick Warne & Co. Ltd.
Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije.
Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.